Иза мора: Синиша Илић

25.05.2024-03.06.2024, 18.00

ХДЛУ ДУ, Галерија ФЛОРА, Дубровник
Флорин дом, Шеталиште краља Звонимира 32, Дубровник

 

ГАЛЕРИЈА ФЛОРА
25. 5. – 3. 6. 2024.
Иза мора: Синиша Илић

 

Медијатека
На мала врата: Миа Ћук, Дубравка Секулић, Даринка Поп Митић
Кустоскиња: Зорана Ђаковић Minniti

Уз радове Синише Илића Оријентација у 100 револуција и Осека, приређен je и разговор о Октобарском салону, и изложени радови Одељење повремености, Мије Ћук, Стара фрајла Дубравке Секулић, Едукативни мурал о мало познатој историји сликарства Даринке Поп Митић из Колекције „Октобарски салон“. Такође, на изложби је приказано и понешто од архивског материјала повезаног с поменутом важном београдском манифестацијом ликовних уметности.

Изложба и програм у галерији Флора припадају кустоско-уметничком истраживању Колекција деценија, започетом 2017. године, које је своје прво издање имало у простору за савремену уметност Апотека у Водњану. Сарадња између уметника Синише Илића и кустоскиње Зоране Ђаковић Minniti развијала се пре свега у односу на уметничке радове из Колекције „Октобарски салон“ и оне који гравитирају самој изложби Октобарског салона. Ово је био један од начина на који смо акумулирали искуства уметничких и кустоских позиција која се дотичу питања колекционирања, институционалних пракси, „излагања“ као и низа међуодноса у привременим околинама изложби/галеријских простора/разговора/вођења и других облика сарадњи.

Контекст Флориног дома, места и простора савремене ликовне уметности који то постаје захваљујући гесту једне уметнице – Флоре Јакшић – и чињеници да то и остаје искључиво кроз заједничко залагање уметника данас, подстакло нас је да размишљамо о односу две целине унутар ове изложбе.

Иза мора приказује радове Синише Илића, изведене у екстеријерима, чиме се осим осталог скреће пажња на неопходност и важност паралелног деловања, не само оног везаног за ентеријер, дом, институцију, већ и оног, можда кључнијег, које се дешава напољу у простору.

Први рад под називом Осека, перформанс/акција изведена 2022, текстилна је слика и њене изведбене итерације у видеу представљају слојеве рефлексије о геополитичком положају Средоземног мора не само као колевке цивилизације, већ и путева људи, који покушавају да пређу плаву границу Тврђаве Европа, у условима опасним по живот као неопходна радна снага. Текстил има за циљ да иницира колективну представу, „преливање“, покривање и „гутање“ како би се створио кратак доживљај преоптерећења, (не)видљивости и дезоријентације у простору, суочавања са таласастим материјалом који након кретања бежи и тешко се може обуздати.

Други рад, Оријентација у 100 револуција, перформанс/акција из 2020. године, представља још једну слику на текстилу површине сто квадратних метара. Слика је апстрактна, деконструисана мапа света. Наратив слике и њене уметничке референце испитују однос слике и текста, то јест начин на који се апстрактна слика додатно обележава, а затим чита другим системима знакова и знања, конкретно текстом и историјом. Слика је настала као део истоимене изведбене акције, у којој функционише као перформативни објекат, на танкој линији између покретача извођачке активности и ‘превеликог реквизита’, а чији потенцијал лежи у способности да се заједничким деловањем публике покрију сви остали објекти у простору извођења. Ова радња извођења може се даље тумачити у оквиру два текстуална прилога; хронолошко-географско-историјски списак револуција и друштвених немира који су се догодили у протеклих стотину година и кроз одломак из романа Песма Оскара Давича у којем наводи различите групе, идентитете и ентитете чије су речи и поступци неопходни да би дошло до побуне.

Оба перформативна видеа истражују употребу превеликог текстила као објекта за слику и перформанс. Текстил мигрира са излога на зидовима и подовима галерије у интерактивни елемент у простору који деле извођачи и публика. Концепт ових дела јесте да евоцирају спонтане или планиране акције унутар заједничког простора који могу бити неизвесни или структурисани, укључујући планиране акције или кореографисане покрете. Присуство и кретање текстила/слика унутар простора за извођење може изазвати осећај преплављености или обавијености визуелним и тактилним елементима, чиме се побољшава целокупно мултисензорно искуство и за извођаче и за чланове публике.

Другу целину чини програм На мала врата, у оквиру којег су у Медијатеци представљени радови Мије Ћук, Дубравке Секулић и Даринке Поп Митић. Ако изложбама, колекцијама, архивском материјалу и сарадњама приступимо као изворима знања који утичу на нове процесе учења и подстичу их, а плод су удруженог рада, онда је овај комбиновани програм који се састоји из разговора, предавања и изложбе, покушај замишљања отворене учионице о историјату једне манифестације – у овом случају Октобарског салона и њеног односа са заједницом. Идеја је да се у непосредном разговору са публиком и заједничким слушањем и гледањем три уметничка рада из Колекције „Октобарски салон“ продре дубље у могуће проблематике и ентузијазам једне изложбе.

Задатак Октобарског салона био је да сваке године о годишњици ослобођења Београда приређује изложбу репрезентативних остварења савремене српске ликовне уметности. Први Октобарски салон одржан је у Уметничком павиљону у Масариковој улици, привремено изграђеном објекту који је функционисао до 1974. године. Од тада Октобарски салон мења просторе у којима се одржава.

Три изабрана рада припадају релативно рецентној историји, која се односи на период од последњих петнаест година, током којих су се идеологије, архитектура и дух комешали и мењали. Гаража, Београдска задруга и Библиотека тако постају главни ликови у овој поставци и разговору те симболичка места могућих истина и докази промена.

Звучна инсталација „Одељење повремености“ уметнице Мије Ћук креирана је 2022. године за простор Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у Београду, а потребе 59. Октобарског салона. Глас уметнице води посетиоце кроз интимни простор читалаштва и замршени систем библиотечког каталога. С друге стране, Стара фрајла из 2013. преко измишљене приче о једној згради говори о нама, нашим борбама, страховима. Едукативни мурал о мало познатој историји сликарства Даринке Поп Митић из 2009. на темељима алтернативне историје нуди пролаз ка другој прошлости. У оригиналном облику рад се састојао од серије од шест мурала који су били насликани на шестом спрату гараже у Масариковој улици, на месту где је давне 1960. био одржан први Октобарски салон. Ови мурали су представљали (не)реализоване слике познатих домаћих уметника с јасним политичким конотацијама повезаним за време и место њиховог (наводног) постојања.

Зорана Ђаковић Minniti и Синиша Илић

 

Програм

25. 5. 2024.

Разговор и поставка у Медијатеци галерије Флора

Уметници: Миа Ћук, Дубравка Секулић, Даринка Поп Митић и део архивског материјала о првој и још неким изложбама Октобарског салона

Разговор воде: Зорана Ђаковић Minniti и Синиша Илић

 

Loading...