Prva knjiga u ediciji Kulturnog centra Beograda „Sam(a) svoj mladi pokret“

Dejan Aleksić, Stefan Tićmi i Vladimir Vukomanović Rastegorac izabrali su po jednu priču Franca Kafke koja im je posebno draga, pa su „Preobražaj”, „Pevačica Jozefina ili Narod miševa” i „Jahač na kanti za ugalj” postali povodi za neke sasvim nove zaplete i sasvim nove junake koji žive između korica ove knjižice.

Knjiga „Prašina, Balegar i Kristina” nastala je povodom festivala K. Kafka sada i može se kupiti u Beogradskom izlogu po ceni od 650 dinara.

————–

Ako sam u išta sigurna, onda je to ovo: sanjari nemaju vojničko držanje, ne. Imaju nešto drugo: nekakvu auru od mašte, paperjastu. Povijena ramena i staklast pogled uperen u daljinu. Što god da je na kraju te daljine: tačka ili misao ili ništa.

Takav je bio i dečak o kojem ću vam pričati. Ime mu je Kašmir.

Ukratko: Kaš.

Mesto rođenja: Bezvrapčje.

Broj godina: četrnaest.

Razred: sedmi.

… Stefan Tićmi, Prašina

————–

Bezvrapčje je majušan grad bez ikakvih naročitih znamenitosti. Ali ja ipak mislim da ima nešto znamenito – ljude. Ljude čeličnih živaca i mekih duša. Meni je to dovoljno. Neke od njih srela sam usput: marljive radnike na zidarskim platformama, ljubazne prodavce starinskih stvari i vrućih kifli…

… Stefan Tićmi, Prašina

————–

Počeo sam taj rad rečenicom: „Nikada nisam video balegara uživo.“ I onda sam nastavio da ređam šta sve nisam video i gde sve nisam bio. Dve strane sam ispisao. Egipatske piramide, stadion Kamp nou, baobab, polarna svetlost, Kineski zid… Kako sam samo dobro opisao poglavicu plemena Tuči-Buči… Dobro, to pleme sam izmislio, ali nastavnika nije zabrinulo to što po savani jurcaju nepostojeći ratnici, nego promašena tema.

… Dejan Aleksić, Balegar

————–

I ja imam slobodne dane, ne idem u školu od prošlog meseca, ali u mom slučaju to se zove suspenzija. Baš komična reč. Zvuči kao penzija, ali ima ono „sus-“ na početku pa izgleda da znači nešto drugo. Uglavnom, ne idem u školu i tek će videti šta će sa mnom. O tome se još raspravlja na raznim mestima. Ili na licima mesta. Verovatno će me prebaciti u neku drugu školu. Zbog toga za sada nemam ni školske obaveze, domaće zadatke i tome slično. Ali ne mogu dotle da ne radim baš ništa pa zato sam sebi izmišljam domaći. I ne ide mi baš glatko. Evo, celo veče ne mogu da završim rad na slobodnu temu. Nisam znao da je tako teško pisati o svojoj sobi. A početak mi baš obećava: „Zidovi su ravnodušni.“

… Dejan Aleksić, Balegar

————–

Talenat Kajmaković Kristine bio je božanstven. Zato je ona svoj stvaralački dar neprekidno pokazivala, na različite načine. Stizale su na red nove, sve zahtevnije teme: Zima u mom kraju, Proleće u mom kraju i Leto u mom kraju. Kajmaković Kristina bi uvek detaljno ispisala svoj rad i sa smeškom ga predala učiteljici. Svaki put učiteljica je prepoznavala njenu originalnost. Ponekad nam se činilo da je vidno potresena zbog radova Kajmaković Kristine. Ipak, junački je istrajavala u čitanju njenih praznih listova. Uvek je umela da pronađe prave reči i opiše njen dar:

– Precizno! Jasno! Upečatljivo!

… Vladimir Vukomanović Rastegorac, Kajmaković Kristina ili priča puna praznina