О историји ▪︎ Дарије Петковић, Неја Томшич и Владимир Живојиновић
Историја је чудна наука. У данашњем свету брзе комуникације и преобиља информација, чини се готово тривијалном и безазленом. За већину људи, догађаји из прошлости су увек благо удаљени од стварности и немају исти утицај након што прођу године, деценије или векови. С друге стране, јасно је да сваки владајући режим настоји да контролише историјске дискурсе јер су они саставни део националног и културног идентитета одређене групе. Стога се историја увек надзире одозго. Победник у сукобу се труди да контролише историју како би био запамћен као победник, и у том процесу често долази до манипулације контекстима. Ово је вероватно разлог због којег је данас граница између историје и митологије толико нејасна и неодређена.
Дакле, историја никада није сасвим статична и одређена. Напротив, прилично је динамична и променљива. Актуелна ситуација лако може трансформисати перцепцију прошлости. Историјски ревизионизам се јавља у сваком режиму и сваком цајтгасту; новоформиране државе теже да створе сопствене историјске наративе који су често повезани са сукобима, борбом и жртвовањем; савремени воук (woke) покрет позива на преиспитивање традиционалних историјских канона и залаже се за ревизију историје на основу данашњих етичких стандарда; све моћније корпорације, које сада поседују већину медија и онлајн комуникационих платформи, стварају сопствену историју засновану на својим краткорочним интересима, скривајући улогу великих бизниса у турбулентним догађајима из прошлости.
Непристрасна, објективна и нелинеарна историографија може открити низ парадокса који озбиљно подривају установљене и идеализоване херојске наративе. Троје уметника на изложби под називом О историји, Дарије Петковић, Неја Томшич и Владимир Живојиновић, свако на свој карактеристични начин, истражују историјске наративе, али увек другачије и далеко од општеприхваћених тумачења. Такође се често баве скривеним епизодама великих историјских наратива, увек их посматрајући са критичке дистанце. Они преиспитују различите представе о историји и њену улогу у креирању политичких и јавних дискурса садашњости, бавећи се специфичним епизодама локалне и глобалне историје (које су неминовно повезане). Иако су њихове праксе потпуно различите, сво троје комбинују слику и текст како би додатно контекстуализовали садржај.
У свом раду Damnatio memoriae, 2017-2024, Дарије Петковић се бави начинима конституисања сећања. Користећи фотографије, нађене предмете, архивску грађу и текстове, анализира одабране историјске догађаје који су уписани у колективно памћење кроз јавне и медијске дискурсе. Рад прати и коментарише последице друштвене, идеолошке и економске транзиције у Хрватској, и ширем региону, коју карактерише одбацивање друштвених вредности егалитаризма и историјски ревизионизам. Централна тачка серије су симболичне локације које су обележиле новију историју Хрватске. На изложби су приказана три елемента ове серије; један од њих је рад Увала Слана (2018), који приказује место првог концентрационог логора НДХ (1941-1945), чија се силуета налази на новчаници из тог времена.
У својој интердисциплинарној уметничкој пракси Неја Томшич често истражује потиснуте и занемарене епизоде из историје. У раду Опијумски клипери, 2015-2024, користи вишеслојне приступе, као што су перформанс приповедања, књига уметника, преузете фотографије и текстови, како би сакупила и испричала приче које разматрају наслеђе колонијализма, скривено и игнорисано у званичној историографији, а које нуди одговоре на бројна сложена питања везана за актуелне геополитичке односе. Опијумски клипери бави се периодом када су земље источне Азије биле присиљене да уђу на глобално слободно тржиште, одричући се притом значајног дела своје суверености. Рад открива наслеђе опијумских ратова данас, јер су неке од највећих банака, осигуравајућих друштава, инвестиционих и транспортних компанија изградиле своју моћ на трговини опијумом.
Владимир Живојиновић у серији Дунавска дивизија, 2022-2024, промишља историјске догађаје из веома личне перспективе. Фокусира се на догађаје око пробоја Солунског фронта с краја Првог светског рата, у којем је учествовао његов прадеда, а што је резултирало ослобођењем Србије 1918. године. Серија фотографија, комбинована са објашњењима у текстовима, нуди микроисторијску перспективу и другачије приказује догађаје који су данас свеприсутни у литератури. Да би се супротставио свакој врсти поједностављеног наратива, Живојиновић примењује различите приступе, попут фотографија пејзажа са контекстом, портрета, породичних архива, и ствара једну личну топографију која показује међусобну повезаност званичне и личне историје.
Миха Цолнер
—————————-
Изложбу О историји подржала је Амбасада Републике Словеније у Београду.
