Prateći program uz izložbu:
👉 Otvaranje izložbe: Četvrtak, 4. jul u 19.00
👉 19.45 Nikola Macura, Muzički performans
📌 Likovna galerija
➤ Utorak, 9. jul:
18.30 Razgovor i muzički performans
📌 Likovna galerija
20.00 Muzički performans: Zarđali orkestar
📌 Plato ispred Kulturnog centra Beograda
———————————————-
Opisujući svoju umetničku praksu kao društveno angažovanu, Nikola Macura ističe da većina njegovih radova ima i specifičnu vrstu utilitarne vrednosti. U poslednjem projektu „Od buke do zvuka”, on koristi metod upcycling-a: pronalaženja i preuzimanja oružja i drugih rekvizita sa vojnog otpada u Temerinu, i njihovog umetničkog preoblikovanja u svojevrsne muzičke instrumente, poput bombofona – duvačkog instrumenta napravljenog od projektila/granata za ručni bacač M57. Upotrebna vrednost tih umetničkih objekata ogleda se u mogućnosti da se na njima izvode muzički performansi u saradnji sa profesionalnim muzičarima i „Zarđalim orkestrom”, kako ga Macura naziva. Takvim umetničkim postupkom, otvara se niz mogućih problemskih okvira za analizu odnosa između utilitarnosti umetnosti i njene društvene, simboličke ili pak estetske funkcije.
…Upravo te druge funkcije umetnosti, njena utilitarnost, ali i prenamena materijala impregniranih snažnim označiteljem prvobitne funkcije – kao što je to slučaj s oružjem – postaje čvorišna tačka umetničkog projekta Nikole Macure. Utilitarni predmeti koji su proizvodili zvuk pucnja, praska, rafala ili eksplozija tokom anti-jugoslovenskih ratova, prevode se u svet utilitarnih predmeta u umetničkom sistemu, čija je funkcija produkovanje zvukova, muzike i kompozicija s jasnom anti-ratnom porukom. Svrsishodnost objekata, tj. muzičkih instrumenata, umetnik performativnim akcijama obogaćuje dodatnim simboličkim sadržajem, toliko bitnim u trenutku kada društvene tokove u regionu obeležavaju snažne tendencije retradicionalizacije, istorijskog revizionizma, i negiranja zločina. Konačno, stvaranjem jedne nove i drugačije utilitarne estetske komponente umetnosti, čija se svrsishodnost ostvaruje neposrednim korišćenjem, Macura govori o transformativnom potencijalu umetnosti.
(Iz teksta O bombofonu i utilitarnoj vrednosti umetnosti, Zoran Erić. Ceo tekst možete pročitati OVDE.)
———————————————-
Nikola Macura, magistar vajarstva, vanredni je profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Rođen je 1978. godine u Novom Sadu. Umetnička praksa Nikole Macure povezuje različite medije i podrazumeva instalacije i intervencije u prostoru, skulpturu i crtež pre svega u formi društveno angažovane umetnosti. Nakon završenih studija aktivno izlaže na grupnim i samostalnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Od 2000. godine učestvuje u velikom performansu Led arta „Kunstlager“, a od 2003 do 2013. kontinuirano učestvuje u radu Multimedijalnog centra „Art klinika“. Godine 2002. realizuje prvu instalaciju postavljenu u javnom prostoru a 2003. izlaže prvi u nizu interaktivnih, procesualnih radova iz serije „Interaktivna skulptura“. Do danas je realizovao veliki broj intervencija i instalacija, a poslednji projekat, koji je i dalje u procesu rada, bavi se preispitivanjem odnosa skulpture i zvuka, odnosno procesom redizajniranja vojnih rekvizita u zvučne objekte.
