Пратећи програм уз изложбу:
👉 Отварање изложбе: Четвртак, 4. јул у 19.00
👉 19.45 Никола Мацура, Музички перформанс
📌 Ликовна галерија
➤ Уторак, 9. јул:
18.30 Разговор и музички перформанс
📌 Ликовна галерија
20.00 Музички перформанс: Зарђали оркестар
📌 Плато испред Културног центра Београда
———————————————-
Описујући своју уметничку праксу као друштвено ангажовану, Никола Мацура истиче да већина његових радова има и специфичну врсту утилитарне вредности. У последњем пројекту „Од буке до звука”, он користи метод upcycling-а: проналажења и преузимања оружја и других реквизита са војног отпада у Темерину, и њиховог уметничког преобликовања у својеврсне музичке инструменте, попут бомбофона – дувачког инструмента направљеног од пројектила/граната за ручни бацач М57. Употребна вредност тих уметничких објеката огледа се у могућности да се на њима изводе музички перформанси у сарадњи са професионалним музичарима и „Зарђалим оркестром”, како га Мацура назива. Таквим уметничким поступком, отвара се низ могућих проблемских оквира за анализу односа између утилитарности уметности и њене друштвене, симболичке или пак естетске функције.
…Управо те друге функције уметности, њена утилитарност, али и пренамена материјала импрегнираних снажним означитељем првобитне функције – као што је то случај с оружјем – постаје чворишна тачка уметничког пројекта Николе Мацуре. Утилитарни предмети који су производили звук пуцња, праска, рафала или експлозија током анти-југословенских ратова, преводе се у свет утилитарних предмета у уметничком систему, чија је функција продуковање звукова, музике и композиција с јасном анти-ратном поруком. Сврсисходност објеката, тј. музичких инструмената, уметник перформативним акцијама обогаћује додатним симболичким садржајем, толико битним у тренутку када друштвене токове у региону обележавају снажне тенденције ретрадиционализације, историјског ревизионизма, и негирања злочина. Коначно, стварањем једне нове и другачије утилитарне естетске компоненте уметности, чија се сврсисходност остварује непосредним коришћењем, Мацура говори о трансформативном потенцијалу уметности.
(Из текста О бомбофону и утилитарној вредности уметности, Зоран Ерић. Цео текст можете прочитати ОВДЕ.)
———————————————-
Никола Мацура, магистар вајарства, ванредни je професор на Академији уметности у Новом Саду. Рођен je 1978. године у Новом Саду. Уметничка пракса Николе Мацуре повезује различите медије и подразумева инсталације и интервенције у простору, скулптуру и цртеж пре свега у форми друштвено ангажоване уметности. Након завршених студија активно излаже на групним и самосталним изложбама у земљи и иностранству. Од 2000. године учествује у великом перформансу Лед арта „Кунстлагер“, a од 2003 до 2013. континуирано учествује у раду Мултимедијалног центра „Арт клиника“. Године 2002. реализује прву инсталацију постављену у јавном простору а 2003. излаже први у низу интерактивних, процесуалних радова из серије „Интерактивна скулптура“. До данас је реализовао велики број интервенција и инсталација, а последњи пројекат, који је и даље у процесу рада, бави се преиспитивањем односа скулптуре и звука, односно процесом редизајнирања војних реквизита у звучне објекте.
