КРИТИЧНА ПИТАЊА ДАНАШЊИЦЕ НА 60. ОКТОБАРСКОМ САЛОНУ

Простори за уметност и уметнике, доживљај посла и рада у савременом тренутку, дијалог између актера на уметничкој и културној сцени, они мање видљиви, друштвене и природне промене, то су неке од тема које се провлаче кроз радове и перформансе који ће бити представљени на овогодишњем издању Октобарског салона.

Током овогодишњег, 60. издања Октобарског салона, од 20. октобра до 1. децембра, изложбе и пратећи програми одвијаће се, као и обично, на неколико локација – у галеријама Културног Центра Београда, у Павиљону на Цветном тргу, Галерији ФЛУ, у бившем клубу Академија, Галерији УЛУС, Галерија СУЛУЈ, у Салону Музеја града Београда, у Музеју афричке уметности, у излозима Француског института и у јавним просторима у граду.

О сарадњи са иностраним кустосима и радовима које издвајају у оквиру три концепције на којима почива овогодишње издање Салона, разговарали смо са кустоскињама Добрилом Денегри, Мајом Коларић, Аном Кнежевић и Емилијом Епштајн.

Већ у петак, 18. октобра, пре званичног отварања Октобарског салона, у програм и теме уводи нас уметнички дуо Луси и Хорхе Орта кроз перформанс испред Културног центра Београда. Овај рад требало би да буде позив на дијалог између уметника, градске културне сцене и структура које одређују културну политику на локалном и државном нивоу. Како објашњава Добрила Денегри, историчарка уметности и кустоскиња, која је на концепту Траг радила са Лоренцом Балбијем, директором Музеја модерне уметности у Болоњи – MAMbo, ово су уметници афирмисани још од средине 90-их својим ангажованим приступом који проблематизује критична питања данашњице: климатске промене, опасност од суша, миграције, и процесе друштвене интеграције, коегзистенције и равноправности. „Ову, 47. верзију њиховог колективног перформативног чина, који носи наслов 7×70 – Оброк, одлучили смо да реализујемо као форму мирног протеста, са идејом да ‘сести за исти сто, поделити хлеб и храну’ може бити начин скретања пажње на неке од горућих проблема са којима се суочавају уметници и културни радници код нас.“

Лоренцова концепција за пројекат Траг базирана је на предлогу да се целокупни буџет манифестације уложи у куповину зграде која би се користила као изложбени простор Октобарског салона, који никада није имао свој простор. Такав објекат би и након манифестације остао доступан за уметнике и стварање уметности. Међутим, Октобарац је остао расут, као и годинама раније, на неколико локација, па је концепт трансформисан. „Готово све интервенције које смо уврстили у наш сегмент Октобарског салона имају сличну поруку: неопходно је створити просторе у којима уметници могу да стварају, и који могу постати хумус за просперитетнију уметничку и културну сцену. Ту поруку желимо да илуструјемо кроз низ примера, углавном акција, перформанса, радионица  иностраних и домаћих уметника који се баве ендемичним проблемом у сваком контексту захваћеном процесима џентрификације, либерализације тржишта и, генерално, смањењем сензибилитета за слободно стварање алтернативних уметничких форми“, каже Добрила Денегри.

„Изложба под називом Естетика(е) сусрета, коју смо заједно осмислили и конципирали Матју Лелијевр и ја преиспитује сусрете у форми уметничке продукције као суштинско и фундаментално питање које је подстакло нашу жељу да овом темом прославимо 60. Октобарски салон. Настао након ослобођења Београда на крају Другог светског рата, Октобарски салон оличава шест деценија уметничких сусрета и илуструје снагу уметности да преброди политичке и територијалне успоне и падове, непрестано се изнова осмишљавајући упоредо са стасавањем нових генерација уметника као носиоца и покретача питања свог времена. На овај начин, уметност се изнова обнавља и наставља да нуди простор у којем се наново сусрећемо, учимо и развијамо”, истиче Маја Коларић, директока Музеја савремене уметности у Београду, која сарађује са Матјуом Лелијевром, кустосом у Музеју савремене уметности у Лиону. „Ово издање Октобарског салона, у својој 60. инкарнацији, по самом формату је повод за сјајну сарадњу кроз три уметничка предлога које доноси седам кустоса подељених у три тима. Овај специфичан формат, за догађај овог реномеа, чини се прилично јединственим и сведочи више него икад о важности дељења и удруживања умова и речи. Допирање до других, размена и дељење је гаранција заједничког успеха у дијалогу и сарадњи, и с тим у вези  Естетика(е) сусрета осмишљене од стране Метјуа и мене постаје метод који превазилази само поље уметничког стваралаштва у тежњи да остави дубљи траг унутар друштва и наших свакодневних односа. Постављање питања сусрета у контексту међународне изложбе, овогодишњег Октобарског салона позив је на авантуру која је суштински колективна, састављена од путовања и размена.“

„Радови представљени у сегменту Нада је дисциплина овогодишњег Октобарског салона фокусирају се на дефиницију и наш савремени доживљај посла, на бескорисност рада, на везу рада и уметности“, објашњава Ана Кнежевић, кустоскиња Музеја афричке уметности која сарађује са Лином Џуверовић, са Челси колеџа за уметност Универзитета уметности у Лондону, и Емилијом Епштајн, колегиницом из Музеја афричке уметности. Ана посебно истиче видео рад Вредност одсуства Адријана Мелиса, који је, иако настао пре 12 година, и даље веома актуелан. Он говори о неповерењу према социјалистичком економском моделу Кубе, где су јавни службеници због ниских плата измишљали изговоре да изостану са посла, толико често да је то постало редовна пракса коју су чак државна предузећа почела да толеришу. „Зато Мелис одлучује да плаћа те изговоре дајући људима за продукцију видео рада тачно онолико новца колико вреди њихово одсуство са посла”, каже Ана Кнежевић.

Иако се сегмент Нада је дисциплина у процесу рада са уметницима развијао око слогана и мотоа афро-америчке активисткиње Маријам Кабе, како обашњава Емилиа Епштајн, кустоскиње Музеја афричке уметности истичу и домаће радове попут рада уметничког удружења Караван из Ваљева или рад Снимак пејзажа термита уметничког дуа доплгенгер. Чланови Каравана инспирисани су меморабилијама које проналазе у ромском насељу Баир, где Караванци на зидовима породичних кућа музичара стварају мурале, уз препоруке и сугестије Баираца. Снимак пејзажа термита је есеј у коме аутори посматрају слике прошлости рудара у социјалистичком друштву, поредећи их са скривеном сликом рударења у капиталистичком друштву.

„Многи од уметника који чине ‘систем’ Нада је дисциплина, говоре и реагују за бројне ‘категорисане’ појединце – социјално прогнане и заборављене, трауматизоване, или пак сведене да делују на друштвеној маргини”, истиче Емилиа Епштајн. „Кључна је дистинкција Маријем Кабе између наде као емоције и пасивног стања, с једне стране, и наде као друштвеног ангажмана који захтева простор, напор и намеру да се развија, с друге стране. Говоримо, заправо, о стратешком деловању у институцијама и кроз институције и законе, о спонтаном организовању у јавном простору, на улицама и у квартовима, у буџацима и становима, али и о непозваном ‘уметању’ у дискурс.”

—————————————————————

Уметници и учесници 60. Октобарског салона:

Траг
Алдо Ђаноти, Алесандра Савиоти, Алфредо Хар, Данијела Ортиз, Колектив Министарство простора, Лидија Делић, Марија Шевић, Немања Николић и Нина Ивановић, Луси + Хорхе Орта, Марија Ајхорн, Удружење ликовних уметника Србије (УЛУС), Франческо Фонаси

Естетика(е) сусрета
Ане Имхоф, Аника Карс, Биљана Ђурђевић, Дамир Радовић, Еди Дибјан, Иван Шулетић, Јепе Хејн, Јеспер Јуст, Кјанга Хам, Малгожата Мирга-Тас, Малек Гнаоуи, Марина Марковић, Никола Димитровић, Рандолфо Ламонијер

Нада је дисциплина
Адријан Мелис Соса, Даринка Поп-Митић, доплгенгер, И други (And Others): Уродњене политике и праксе уметничких колектива, Јелена Савић, Караван, Катрин Бем и Јелена Мицић, Килуанжи Кија Хенда, Мвана, Милица Дукић, Милица Ружичић, Читалачка група за феминистичко трајање (FDRG)

Чланови Oдбора Октобарског салона:
Вук Видор, председник
Гордана Гонцић
Зорана Ђаковић Миннити
Даница Јововић Продановић
Михаел Милуновић

Оснивач и покровитељ: Град Београд
Организатор: Културни центар Београда
Подршка: Министарство културе Републике Србије

Партнери манифестације:
Музеј афричке уметности
Музеј града Беoграда
Факултет ликовних уметности
УЛУС
СУЛУЈ
Лицeулице
Бијенале у Лиону
Музеј савремене уметности, Лион
Челси колеџ за уметност Универзитета уметности, Лондон
Музеј савремене уметности, Болоња

Подршка:
Italian Council
British Council
Danish Arts Foundation
Француски институт Србија
Италијански институт за културу, Београд
Аустријски културни форум
La Boîte
Alma Quattro

Подршка при реализацији програма:
Hestia
Infomedia Group
Цвеће зла

————————————————————————————–

За више информација:
www.oktobarskisalon.org