Goranka Matić, Male i velike priče
Poslednji, drugarski pozdrav ženi sa kamerom, gospođi Vertov
Goranka Matić, istoričarka umetnosti, fotografkinja, urednica fotografije u brojnim beogradskim štampanim i elektronskim sredstvima javnog informisanja, autorka brojnih izložbi i knjiga, bila je i dugogodišnja saradnica i iznad svega prijateljica KCB-a. Nedostajaće zasigurno svima koji su imali sreće da je upoznaju i provedu sa njom neko vreme. Nama iz Kulturnog centra Beograda, koji smo sa Gorankom povremeno sarađivali, viđali je skoro svakodnevno dok je realizovala izlagačku sezonu u galeriji Artget 2011. godine kao umetnička direktorka, putovali sa njom i družili se, nedostajaće njeni beskrajni šarm i vedrina. Njeno prisustvo na pojedinim programima i otvaranjima izložbi bili su nezvanična potvrda da tu sigurno ima nečega što je okej. Serijom fotografija koje je priredila povodom pola veka DKC-a, razotkrila je sinemagiju kino kabine. Svi smo joj se radovali, želeli da radimo sa njom, da nas baš ona fotografiše i da čujemo ponešto i o Moravicama. Planirali smo da radimo naredne godine i jedan novi izložbeni projekat sa Gorankom. Oštrovida i oštroumna gospođa Vertov (alias Goranka Matić), kako ju je opisao njen prijatelj, scenarista, filmski kritičar, književni autor, Branko Vučićević, čije nam britke kritike i dalje nedostaju, ostavila nam je dragocena sećanja. Prenosimo u celini Brankov tekst koji se odnosi na serijal Gorankinih fotografija, od kojih se neke nalaze u Kolekciji Oktobarski salon.
Žena sa kamerom (moglo bi se reči gđa Vertov), nije lakomisleno (kao ostali) propustila onih nekoliko dana kada je naporedno sa smrću (Tita, projekta Socijalizam, Jugoslavije), došlo do paradoksalnog vaskrsa i kratkovečnog ostvarenja programa levofrontovskih avangardi UMETNOSTI MASA! Na ovim atžetovsko-prustovskim melanholičnim fotografijama vidimo suptilnu, tihu erupciju ready made umetnosti anonimnih, nesvesnih, beogradskih dišana i kabakova, inače prodavaca, kobasičara, frizera… Taj Majski salon instalacija od vekni hleba, krojačkih mustri, počasnih vodova košulja u celofanskim uniformama uvek raspoređenih oko jedne ikone i nekoliko centimetara crnog flora, „dipl. umetnici“su malo kad dosegli u godinama koje su usledile. Zato je ovaj snop snimaka oštovide / oštroumne godpođe Vertov (alias Goranka Matić) ujedno konzerva hrane za razmišljanje! Poslužite se! (Branko Vučićević)
Kolektiv Kulturnog centra Beograda
