Концертна промоција сликовнице „Прича о слонићу Бабару“

Прича о Бабару настала је једне вечери у Паризу пре скоро сто година… а прво српско издање књиге издала је Информатика Београд. Причу ће нам овога пута представити клавирски дуо који чине Минка Поповић и Анастасија Пешић, и наратор, глумац Милош Влалукин.

Програм:
Франсис Пуленк
Прича о слонићу Бабару

Морис Равел
Моја мама гуска за клавир четвороручно
Павана о принцези заспалој у шуми
Палчић
Царица пагода
Разговор лепотице и звери
Вилински врт

Прича о Бабару настала је једне вечери у Паризу пре скоро сто година. Сесил де Бруноф је успављивала своја два сина и измишљала авантуру маленог слона. Прича је била исувише занимљива да би је породица Бруноф чувала као своју тајну, па је отац Жан написао књигу и нацртао илустрације за исту – а слонић Бабар се отиснуо у свет у многе дечје собе широм планете. Књига је постала јако популарна. Жан де Бруноф је написао још шест књига са разним Бабаровим авантурама, а његов син Лорен је наставио да води слонића кроз различите догодовштине у више од педесет књига: Бабар је био у Холивуду, ишао на светску турнеју, летео на Месец…
Музичка бајка о слонићу Бабару једна је од најчаробнијих остварења, где се музика и текст прожимају у фантастичној, интимној атмосфери. Музика Франсиса Пуленка и прича Жана де Брунофа воде нас корак по корак, ноту по ноту кроз авантуре слонића Бабара – ми не разумемо шта се дешава, већ дишемо сваку ноту и реч, знатижељно га пратећи.
Прво српско издање књиге предстваља нам Информатика Београд, а причу доносе клавирски дуо Минка Поповић и Анастасија Пешић, и глумац Милош Влалукин, уз нове илустрације чији је аутор Минка Поповић. Рецепт је једноставан: отворити књигу, скенирати баркод, притиснути плеј.
Француски композитор Франсис Пуленк за своје мале рођаке 1940. године превео је на музички језик омиљену дечју причу о слонићу Бабару, писца Жана де Брунофа, објављену 1931. године. Премијеру дела 1962. године преносио је француски радио.

Биографије:
Минка Поповић прво музичко образовање стиче у класи проф. Бојана Бруна са пет година. Средњу музичку школу завршава у класи клавирских педагога Олге и Александра Бауера. Са шеснаест година уписује Факултет музичке уметности у Београду, у класи проф. Невене Поповић. Дипломирала је са највишим оценама као студент генерације. Студирала је у класи проф. Елдара Небољшина на Високој школи за музику у Берлину Ханс Ајслер, а 2016. године је са највишим оценама завршила мастер-студије на престижном музичком универзитету Моцартеум у Салцбургу, у класи проф. Корделије Хофер Тојч.
Освајала је бројне награде на националним и међународним пијанистичким такмичењима. Такође, носилац је награде краљевске фамилије Карађорђевић за изузетна достигнућа, као и награде Удружења музичких уметника Србије за најбољег младог уметника у 2013. години. Са програмом Листоманија, у част композитора Франца Листа, дебитовала је на сцени Берлинске филхармоније 2011. године, а две године касније је поновила успех са новим пројектом на истој сцени. Свирала je широм Србије, у Хрватској, Словенији, Италији, Грчкој, Аустрији, Немачкој, Шпанији, Румунији и Јапану. Такође, активно наступа са различитим камерним ансамблима. Наступа са солистима из Салцбуршке филхармоније и Оркестра Моцартеум у Салцбургу, где живи и ради. Наступала је на фестивалима Брианца Класика у Милану, Камермузик Зомер у Бад Хофгаштајну, Концерт Хуво, Карпе артем у Словенији и др.  У периоду од 2019. до 2021. године је радила као асистент на клавирском одсеку Универзитета Моцартеум. Од 2021. године је директор приватне музичке школе Пианисимо у Салцбургу. Минка је постала резиденцијални солиста за серију концерата у Златној сали, на тврђави Салцбург, где редовно наступа изводећи Моцартове клавирске концерте уз пратњу камерног оркестра Моцарт Камроркестер Салцбург. Са оркестром Музикон је наступала неколико пута на сцени Коларчеве задужбине. Наступала је као солиста са Салцбуршком филхармонијом изводећи Шопенов Други клавирски концерт. Изводила је Бетовенове и Листове клавирске концерте у Бад Рајхенхалу. Извела је Сен-Сансов Карневал животиња са великим успехом у Салцбургу, а онда и на турнеји широм Аустрије и Немачке.
Уметнички је директор Сусачких глазбених вечери, музичког фестивала на острву Сусак у Хрватској, који већ више од шеснаест година окупља еминентне извођаче из целог света. Оснивач је удружења Пианисимо Салцбург за промоцију и развој културе и уметности, са циљем обогаћивања уметничке сцене у Аустрији, повезивања аутора из различитих уметничких сфера и генерација, подстрек младима у бављењу креативним делатностима.

Анастасија Пешић je започела своје музичко образовање у родном граду Нишу, у класи Слободана Вуловића, где је више пута освајала награде на Међународном такмичењу младих пијаниста. Године 2011. уписује студије на Универзитету Моцартеум у Салцбургу у класи Гереона Клајнера. Током основних студија усавршавала се као педагог и корепетитор, а мастер студије је завршила на истом универзитету у класи Кристофа Декларе. Такође, усавршавала се на курсевима еминентних професора, као што су: Рајнер Шмит (Хаген квартет), Петер Такач, Тундe Куруц, Џорџ Керн и Корделија Хофер Тојч.
Члан је разних камерних ансамбала, укључујући дуо са сестром, обоисткињом Јелисаветом Пешић, као и трио МИАУ. Са овим и другим групама наступала је на фестивалима као што су: Суcачкe глазбене вечери (Хрватска, 2023), Концерт Нуво (Аустрија, 2018, 2020, 2023), Дан ране музике у Кицбилу (2023), као и у Сали Нишког симфонијског оркестра (2014). Са својим мужем, шпанским пијанистом Карлосом Гоикоечеом формира дуо и наступа у Аустрији и Шпанији.
Од 2012. године, Анастасија је члан Моцарт ансамбла Луцерн, са којим сарађује као корепетитор у позоришним представама за децу у Аустрији. Од 2014. године, професионално се бави наставом. Била је професор клавира до 2021. године у Међународној школи у Ст. Гилгену, а од 2021. године ради као наставник у Музичкој школи у Кицбилу.

Милош Влалукин је рођен у Београду 1980. године. Глуму је дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Предрага Бајчетића. Играо је у бројним представама у Југословенском драмском позоришту и Атељеу 212. Запажене улоге је остварио у телевизијским серијама и филмовима, међу којима су Сутра ујутру из 2006. године и Чарлстон за Огњенку из 2008. године. Од бројних позоришних представа у којима је глумио, издвајају се Велика бела завера, Смрт, Болест породице М, Циркус историја, Играчи и Својта. У сталној је постави позоришта Бошко Буха.