КОЛЕКЦИЈА ДЕЦЕНИЈА
кустоско-уметничко истраживање
Апотека, простор за сувремену умјетност Водњан, Хрватска
9. 6. – 13. 7. 2018.
Отварање 9.6. у 20.00 сати
Уметници: Синиша Илић, Анси Каситони, Дубравка Секулић, Љубица Цуца Сокић, Аника Стрoм
Кустос: Зорана Ђаковић Миннити
Када је 1974. године, након завршетка 15. Октобарског салона [1] , откупљена слика Љубице Сокић која је тада била изложена, и постала власништво Културног центра Београда, дугогодишњег организатора Салона, није се могло претпоставити да ће скоро пола века касније управо та слика покренути кустоско-уметничко истраживање са фокусом на колекцију Октобарског салона и њену позицију на локалној и интернационалној уметничкој сцени.
Наиме, идеја да се оснује Колекција Октобарски салон настала је након што је белгијски уметник Јан Фабр поклонио Културном центру Београда свој рад под називом “I’m a one man movement”, који је био изложен на 52. Октобарском салону 2012. године. Одмах након тога, уследили су поклони других уметника који су излагали на међународним издањима изложби Октобарског салона.
Очигледна је била потреба да се сачува и документује део једног периода уметничких и излагачких пракси, пре свега у временском периоду 2004-2014. године.[2]
Идеја на основу које смо започели кустоско-уметничко истраживање ослањала се на разумевање изложбе и колекције као „живих“структура које настају и мењају се у односу на непосредни друштвени контекст. Ова изложба истражује како колекција утиче на уметничку сцену у свом окружењу, како је дефинише и како покреће даља уметничка размишљања и продукцију радова. Као и какав је однос између радова који су званично у колекцији и оних који нису, али снажно гравитирају око саме изложбе Октобарског салона, јер или су на овим изложбама били излагани (попут слике Љубице Сокић) или су извели уметничке радове инспирисани овом манифестацијом (филм Синише Илића)?
Како укључивање уметника може учинити колекцију видљивијом? А како то може комуникација са другачијим форматима и облицима уметничких и излагачких иницијатива, као што је у овом случају сарадња између колекције Октобарског салона и простора за сувремену умјетност Апотека. И најзад како колекција функционише измештена из свог локалног окружења?
Чини се да колекције меандрирају између радова који им не припадају, критичких интерпретација и уметности систематизоване у каталозима и историјама уметности. Институционализацијом свака постаје удаљенија од радова који нису њен део и зато је неопходно њено стално промишљање како би се однос са окружењима држао динамичним.
Истраживање је укључивало коришћење архива каталога Октобарских салона, књигу критичких осврта на изложбе Салона „Пажња критика“[3] Уметник Синиша Илић у филму Прелазак у збиљу реализованом у оквиру истраживања и поводом ове изложбе полази од елемента наизглед маргинално везаних за колекцију Октобарског салона. Тако аутор слику Љубице Сокић позиционира као кулису фикционализованим радњама гледања, анализирања, истраживања, процењивања и интерпретирања уметности, друштва, историје па и самих тих процеса, смештајући их у отуђени радни простор и биоскопску салу, места гледања уметности. Синиша Илић се осврће на друштвено-политички контекст кроз изабране архивске фотографије приказујући их као макете друштва и његових различитих облика институција. Илић у раду ограниченост институционалних оквира провлачи кроз филтер изведбених радњи, доводећи их постепено у директнији контакт са ширим контекстом, такозваним спољним светом и његовим сложеним и на први поглед не сасвим разумљивим односима и мрежама у којима, између осталог проблем који ова изложба доводи у први план, попут ликовних манифестација, колекције и сличних структура добија могућност за даље промишљање. У овом кратком филму, који је снимила и монтирала Јелена Максимовић појављују се Душан Барбарић, Владислава Ђорђевић и Наташа Марковић.
На изложби ће бити приказана и три рада из колекције Октобарског салона. Звучни запис Стара фрајла Дубравке Секулић, видео документација перформанса Анике Стром и филм Анси Каситонија Летеће веверице. Теме које отварају као што су трансформације до којих долази услед друштвено-политичких околности, однос јавности и уметничког дела/изложбе и одступања од правила јесу и теме које покреће бављење колекцијом.
Уз уметничке радове публици ће ради прижања увида у шири контекст манифестације бити доступан и део архивског материјала, избор каталога Октобарског салона (1966., 1973., 1974., 1988., 2003., 2007., 2009.и 2012.) књига „Пажња критика“ и копија новинског чланка Зрнке Новак објављена у загребачком Оку 1974. године.
Изложба је део програма Апотеке под називом Ово није музеј која окупља уметничке позиције које се дотичу питања колекционирања, збирки, институционалних пракси, ´излагања´, као низ међуодноса у привременој околини изложбе/галеријског простора.
[1] Октобарски салон ликовних и примењених уметности Србије је 1960. године основао Народни одбор града Београда као смотру значајних остварења уметника СР Србије и организовао се сваке године 20. октобра у част Дана ослобођења Београда.
„Октобарски салон ће допринети уметничком васпитању наших људи и умногоме стимулирати стварање самих уметника. Показујући вредна остварења наших ликовних уметника, без обзира којим генерацијама и школама припадају, Октобарски салон ће омогућити и упоређења, садржајне анализе и одређеније закључке“ (из уводног текста председника Народног одбора града Београда, Ђурице Јојкића у каталогу 1.Октобарског салона)
[2] Године 2004. оснивач и главни покровитељ Град Београд прихвата предлог организатора Салона, Култруног центра Београда да ова манифестације добије међународни карактер, а 2014. самостално доноси одлуку да се иста почне одржавати сваке друге године.
[3] Пажња-Критика!? Како и шта је писано о београдским Октобарским салонима, приредили: Александра Мирчић, Гордана Добрић, Александра Естела Бјелица Младеновић и Радоња Лепосавић, издавач: Културни центар Београда, Београд 2009. , новинске чланке, колекцију Октобарког салона и колекцију Култруног центра Београда (чију већину чине уметнички радови излагани на неким од изложби Салона) као и визуелну и усмену архиву коју смо проналазили у институционалним просторима, канцеларијама, орманима, фундусима и разговорима са сведоцима времена током којег се ова манифестација обликовала.
ЛИСТА УМЕТНИКА И РАДОВА:
Синиша Илић, Прелазак у збиљу, 7 минута и 60 секунди, Београд, 2018.
камера, монтажа, звук – Јелена Максимовић
извођачи – Душан Барбарић, Владислава Ђорђевић и Наташа Марковић
Координација продукције – Катарина Костандиновић
Фотограф – Милутин Марковић
Продуцкија – Културни Центар Београда и Простор за сувремену умјетност Апотека
Анси Каситони, Литајат (Летеће веверице), 15 минута и 2 секунде, Финска, 2005.
Режија, камера, музика – Ансси Каситонни
Камера – Јуха Сиекинен
Улоге – Ансси Каситони, Теро Виллгрен, Веса-Пека Хурме, Ања Неинонен, Мариа Кујала
Колекција Октобарски салон
Аника Стром, A Woman Standing Inside An Old Building / A Woman Standing Outside An Old Building (Жена стоји у старој згради/жена стоји изван старе зграде) , видео документација перформанса, 3 минута и 30 секунди, Београд, 2012.
Колекција Октобарски салон
Дубравка Секулић, Стара фрајла (Old Gal), звучни запис, Београд, 2012.
Колекција Октобарски салон
Љубица Цуца Сокић, Мртва природа са стакленом боцом, уље на платну, 1972.
Колекција Културног центра Београда
Више о учесницима и радовима:
Синиша Илић се кроз раличите медије бави друштвеним феноменима и механизмима, истражујући форме рада, тензија у друштву, насиља и нестабилних ситуација. Сарађује са различитим ауторима на уметничким и истраживачким радовима. Међу оснивачима је ТкХ (Теорија која хода) уметничко теоријске платформе из Београда. Излагао у: Музеју савремене уметности, Културном центру и на Октобарском салону у Београду; галеријама Нова и Владимир Назор, у оквиру пројекта Јање моје мало (Све што видимо могло би бити и другачије) у Загребу; Georges Pompidou центру, Кадист Фондацији у Паризу; Тејт Модерну, галеријама Calvert 22 и Фордхам у Лондону; Уралском бијеналу у Јекатеринбургу, Лофотен Фестивалу у Норвешкој; WUK и Open space галеријама у Бечу.Више информација на http://sinisailic.blogspot.com/
Прелазак у збиљу је филм реализован у оквиру кустоско-уметничког истраживања и поводом изложбе Колекција деценија. Полазећи од елемента наизглед маргинално везаних за колекцију Октобарског салона позиционира слику Љубице Сокић као кулису фикционализованим радњама гледања, анализирања, истраживања, процењивања и интерпретирања уметности, друштва, историје па и самих тих процеса, смештајући их у отуђени радни простор и биоскопску салу, места гледања уметности. У филму Илић се осврће на друштвено-политички контекст кроз изабране архивске фотографије приказујући их као макете друштва и његових различитих облика институција. Ограниченост институционалних оквира провлачи кроз филтер изведбених радњи, доводећи их постепено у директнији контакт са ширим контекстом, такозваним спољним светом и његовим сложеним и на први поглед не сасвим разумљивим односима и мрежама у којима, између осталог проблем који ова изложба доводи у први план, попут ликовних манифестација, колекције и сличних структура добија могућност за даље промишљање. У овом кратком филму, који је снимила и монтирала Јелена Максимовић појављују се Душан Барбарић, Владислава Ђорђевић и Наташа Марковић.
Анси Каситони је скејтер и вишеструко награђиван уметник из Финске. Црта, прави скулптуре, компонује и наступа на концертима. У филмовима углавном обрађује епске теме попут морала, љубави, смрти, генерацијских разлика, секса и подморница. Не сматра да су сви његови радови апсолутна ремек-дела, али понекад јесу. Добитник је награде ArsFennica 2011. Аутор је један примерак филма поклонио колекцији Октобарског салона након учешћа и приказивања на 53. Октобарском салону.
Филм Летеће веверице је анимирана прича о младој веверици која воли рокенрол, америчка кола и скејтборд и не жели да настави дуготрајну породичну традицију облачења у летећу веверицу, у циљу заштите своје шуме. Рад би се могао интерпретирати као аутобиогрфска прича коју је написао потомак предузетничке породице који је посато уметник.
Аника Стром је из Шведске. Тренутно живи и ради у Лондону. Њен рад се развија кроз текст, музику, филм и перформанс у којима често обрађује теме неуспеха и нестајања. Компоније музику за филм коју често и изводи, међутим с обзиром да је реч о кратким нумерама, кратки су и наступи, и обједињени у филму Missed Concert. Један од последњих перформанса које је извела био је изведен у Јањини у оквиру 17. Фестивала Визура Аперта у Хрватској где је шест жена изводило њену песму I’m thinking of red green blue and yellow. Више информација на http://www.annikastrom.net
Жена стоји у старој згради/Жена стоји изван старе зграде је видео документација перформанса Анике Стрем, коју је на отварању 53. Октобарског салона (испред и у згради Геозавода) извела Марија Опсеница. Жена је током два сата непомично стајала испред и у предворју зграде где је било отварање. Као део изложбе, један од уметничких радова, овај перформанс говори о односу публике и уметничког дела/уметности, која је истовремено провокативна и неприметна. Рад је продуциран за потребе 53. Октобарског салона, а уметница је једну његову копију поклонила колекцији.
Дубравка Секулић је архитектица истраживачица која ради на ИЗК_Институт за савремену уметности на Техничком универзитету у Грацу. У свом раду се бави утицајем промене власничких односа и законодавних оквира на транформације савременог изграђеног простора. Ауторка је књиге Glotzt Nicht So Romantisch! (Maastricht 2012) као и многих текстова од којих су неки објављени у часописима Волуме, дериве и Перспецта.
Стара фрајла је звучни рад који као полазиште узима некадашњу зграду Геозавода у београдском кварту Сава мале и њену трансформацију до које је дошло услед друштвено-политичких околности. Причу је написала ауторка, а рад је продуциран за потребе изложбе 53. Октобарског салона и део је колекције Октобарског салона.
Љубица Цуца Сокић(1914-2009)
Сликарка која је између два светска рата увела српску уметност у токове париске интимистичке школе. Сликала и цртала пре свега пејзаже, мртве природе, а ређе фигуративне композиције и ентеријере. Пред Други светски рат постала је чланица групе „Десеторица“. На њену иницијативу 1969. године одлучено је да се попишу уметничка дела у власништву САНУ (Српске академије наука и уметности) према музеолошким принципима након чега је оформљена и Уметничка збирка.
Љубица Цуца Сокић поклонила је 27 слика које је насликала у периоду између 1965. и 1985. године, о којима се данас брине институција Кућа Легата у Београду.
Мртва природа са стакленом боцом, 1972., уље на платну
Настала на прелазу између два периода у стваралаштву ове сликарке и садржи понешто и од једног, који је био окренутији апстракцији, и од другог у којем се враћа једној врсти преображене фигуративне уметности. Препознатљиви осећај за боју и форму и лакоћа цртежа допринели су да Љубицу Сокић буде упамћена као једна од најпоетичнијих српских интимиста.
Рад је био изложен на 15. Октобарском салону у Уметничком павиљону у Масариковој у Београду. На иницијативу Љиљане Поповић, тадашње уреднице ликовне редакције, слика је откупљена и постала власништво Културног центра Београда, од када стоји окачена у канцеларији број 8.
Зорана Ђаковић Миннити ради у области културе и уметности од касних деведесетих. Запослена у Културном центру Београда где обавља послове координације међународне сарадње и уређивања програма галерије Подроом у чијем фокусу су покретне слике и мултимедијалне инсталације. Од 2004. године када је Октобарски салон добио међународни карактер, блиско је сарађивала са кустосима Салона и уметницима који су на овим изложбама учествовали. Чланица је међународних кустоских мрежа Curators’ Network и ИКТ. Заједно са Синишом Илићем ради на кустоско-уметничком истраживању о колекцији Октобарског салона, чији ће први резултати бити представљени у простору за сувремену умјетност Апотека.
Организација и продукција
Културни центар Београда
Координација продукције Апотека простор за сувремену умјетност, Водњан http://www.apotekapsu.hr/
Подршка
Град Београд
Координација продукције
Катарина Костандиновић
Фотографије
Милутин Марковић
Хвала: Ален Бећири, Славољуб Ћирић, Александра Естела Бјелица Младеновић, Драгана Јововић, Марцо Миннити, Маја Мирковић, Јасмина Петковић, Светлана Петровић