Еро / Erró/ Том Сакс / Tom Sachs/ Бранко Милисковић / Branko Milisković/ 10.10 / 17:00

Среда / Wednesday, 10. 10.

17.00     Еро / Erró, GRIMACES, 45’

   MECA-MEKE UP, 3’29’’, MARY MONSTERS, 2’56’’, FACES, 6’57’’, STARS, 15’

Еро своје колажне слике гради од медијског смећа, а своје нове измишљене приче ствара мешајући потрошачки свет са историјом уметности, политичком пропагандом и документарном фотографијом. Већ почетком шездесетих година, експериментисао је са филмом и у периоду 1964 –1967. продуцирао неколико црно-белих кратких филмова, као што су “Grimaces” и други: филмовe направљене од снимљених секвенци, „филмове слика“ засноване на сукцесији фотографија или хибридних филмова који комбинују фотографске снимке и снимљене секвенце, са бројним колегама и личностима из историје уметности које учествују у овим продукцијама. На пример, “Grimaces” приказује више од 150 личности из уметничког света у непомичном крупном плану: сликаре, вајаре и уметничке критичаре, као што су Алечински, Арман, Дадо, Дишан, Кудо, Мата, Розенквист, Стела и Вархол.

Erró constructs his collage paintings from media trash and creatеs ever new concoctions, mixing the consumers’ world with art history, political propaganda and documentary photography. Already in the early sixties, he experimented with the medium of film and between 1964–67 produced several black and white short films like “Grimaces” and others: films made up of filmed sequences, “films of images” based on a succession of photographs, or hybrid films combining photographic images and filmed sequences, with numerous colleagues and personalities from art history participating in these productions. “Grimaces”, for example, shows more than 150 personalities from the art world in stationary close-ups: painters, sculptors, and art critics, such as Alechinsky, Arman, Dado, Duchamp, Kudo, Matta, Rosenquist, Stella and Warhol.

Том Сакс / Tom Sachs, THE HERO’S JOURNEY, 37’50’’

Филм је опис, корак по корак, како једна људска јединка учи да ради и да добије посао, а у данашњем свету је добити посао херојски подвиг. То „стварање“ човека који ради а небитно је шта, испраћено је уметниковом иронијом и хумором.

The film is description, step by step, how one human being learns to work and to get a job, and in nowadays reality to have a job is the sign of a heroic accomplishment. This “creation” of a man who works no matter what is full of artistic irony and humour.

Бранко Милисковић / Branko Milisković, DAS LIED AUS DEM GRAB (THE SONG FROM THE GRAVE), 5’23’’

Нема више места за праве емоције и љубав, оне су сахрањене. Због тога уметник пева „Лили Марлен“ на гробу Марлен Дитрих, подижући на тај начин ниво ироније која извире из ситуације: права емоција је мртва, свет постаје патетичан.

There is no more place for true emotion and true love, they are burried. That is why the artist sings “Lilli Marlen” on the grave of Marlene Dietrich, raising in that way the level of irony that emerges from the situation: the true emotion is dead, the world becomes pathetic.

Среда / Wednesday, 17. 10