Концерт „Петар Стојановић између Истока и Запада“

Концерт и предавање пијанисткиње Јасмине Јанковић поводом 140 година од рођења и 60 година од смрти српског композитора Петра Стојановића.

Петар Стојановић
Соната за клавир са ставовима у старом стилу, оп. 58
Moderato maestoso
Allegro
Sarabande – Andante
Bourrée – Allegro con brio
Adagio religioso
Finale – Allegro sempre appasionato

Романса за клавир и виолину

Тамо далеко 1918 (компонована у част победе у Првом светском рату)

Србија се може посматрати и у светлу културног узлета у 19. и почетком 20. века, рађање културне разноврсности и успостављања веза са европским културним стваралаштвом. Рад Стевана Мокрањца, Корнелија Станковића, Петра Крстића и Петра Стојановића то најбоље потврђују, јер њихове активности повезују Србију са токовима савремене европске културе.
Петар Стојановић (рођен у Будимпешти 6. септембра 1877. године – умро 11. септембра 1957. године у Београду) био је композитор и виолиниста. Упамћен је као родоначелник српског концертантног жанра, оперета, балета и оркестарске музике. Виолину је учио првобитно код Јенеа Хубајиа (Jenő Hubay), а наставио на Бечком конзерваторијуму код Јакоба Грина (Jakob Grün). У исто време студира и композицију код Роберта Фухса (Robert Fuchs) и Рихарда Хојбергера (Richard Heuberger). Године 1925, сели се у Београд где постаје професор виолине и директор школе Станковић, а касније учествује и у оснивањз Музичке академије, где постаје професор виолине. У Београду остаје до краја живота. Његов Концерт за виолину и оркестар из 1903. године, настао у Бечу, јесте први концерт у српској музици. Интернационални значај композитора је несумњив с обзиром да је живео, школовао се и стварао у Бечу, те доста дела оставио по националним библиотекама Беча и Будимпеште. Његов Други концерт  за виолину, оп. 11 је премијерно извео чувени виолиниста Јан Кубелик 1916. у Прагу. Такође као директор Музичке школе Станковић, проф. Музичке академије и као виолиниста, дао је свој допринос развоју културног живота Србије, акцентујући како Европске, тако и националне фолклорне елементе Србије и Словенских земаља у целини.
(Јасмина Јанковић)

Проф. др Јaсмина Јанковић (аутор пројекта Српска клавирска музика) је магистрирала клавир на ФМУ у Београду у класи проф. Арбо Валдме, као и на Конзерваторијуму Чајковски у Москви у класи проф. Дмитрија Башкирова. Докторирала је на Филолошком факултету у Београду на катедри за русистику са тезом Руска пијанистичка школа: историја и традиција. Као стипендиста Француске владе, усавршавала се на Високом националном конзерваторијуму за музику (CNSMP) у Паризу у калси проф. Жака Рувијеа и на универзитету Сорбона на одсеку за музикологију. Одржала је 40  реситала у Паризу, ако и у седишту UNESKO-a (1996, 2000) и у Израелу (2012). Од 2004. године се интезивно бави истраживањем српске музичке баштине. Остварила је трајне снимке за Радио Београд низом тематских концерата. Аутор je осам компакт дискова српске музике: У част дама романтичне епохе (2008), Женске приче (2013), У средишту мушке душе (2014), Што се боре мисли моје (2015), Композитори српског романтизма (2016), Српска краљевска музика династије Карађорђевић, Тамо далеко и Музика Јосипа Славенског (2017). Добитник је захвалнице Града Београда за популаризацију културног наслеђа (2013, 2014, 2015), као и  награде Музке класике за албум године (2013). Члан је управног одбора Фондације Василије Мокрањац, као и удружења Старе куће Србије, и почасни члан Кола српских сестара. У статусу је истакнутог уметника и ред. проф на Академији лепих уметности у Београду.