15. међународни фестивал „Чембало, жива уметност“: „МУЗИКА ТРЕНУТКА“

Концерт ће извести грчкo-холандски контратенор Матиjас Павлус заједно са чембалисткињом Смиљком Исаковић, коју инострана и наша стручна критика назива „Краљицом чембала“. Концерт се реализује уз подршку Секретаријата за културу града Београда и Организацијe за колективно остваривање права интерпретатора.

Програм:
Џон Дауленд (1563–1626)
Come again
I saw my lady weep
Sorrow Stay

Хенри Лоз (1595–1662)
Bid me to live

Луј Купрен (1626–1661)
Пасакаља ин Це

Џон Блоу (1649–1708)
The self-banished
Tell me no more

Хенри Персл (1659–1695)
A Ground

Анонимни аутор (1530)
My Lady Careys Dompe

Хенри Персл
Strike the viol
Musick for a while
I attempt from love’s sickness
One charming night

Анонимни аутор (XVII)
Las Folias
Espanoleta
Chacona

Биографија:
Грчкo-холандски контратенор Матиjас Павлус (Mattias Pavlous) је рођен у Грчкој. Студирао је певање са Христином Јанакопоулу и Арисом Христофелисом на Конзерваторијуму Кодаљи у Атини, где је на дипломском освојио прву награду за солисте. Енглески контратенор Мајкл Ченс га је позвао у Холандију да се специјализује у домену ране музике на Краљевском конзерваторијуму, где је студирао са Ченсом, Жилом Фелдманом, Петром Коиом и Ритом Дамс, уз подршку стипендије Фондације Алекандер С. Оназис. Дипломирао је на мастер студијама ране музике, да би  затим постао члан Оперског студија Фландрије у Генту, где је студирао репертоар са професорком Ен Мури, Сер Томасом Аленом и Малколмом Мартиноом. Са широким репертоаром који се протеже од ренесансних песама, барокних кантата и духовне музике (Бахове пасије, Вивалдијев Ниси Доминус, Хендлов Месија), преко оперских рола (Отоне у Хендловој опери Ottone, re di Germania, Бертаридо у Хендловој Роделинди, Отон у Монтевердијевој опери Крунисање Попеје, Фарначе у Моцартовом Митридату), лидера и савремених композиција, Матијас је наступао у оперским кућама у Генту и Антверпену, Фестивалу ране музике у Утрехту, Сесил Шарп Хаус у Лондону, као и на концертима са многим музичким ансамблима и оркестрима (Musica Poetica, La Risonanza, Latinitas Nostra, Baroque Ensemble of the Royal Conservatoire, Spectra Ensemble, Belgium Youth Orchestrа). Матијас је интерпретирао улогу новинара у опери Роми савременог аутора Јориса Бланкерта (1976), као и првог контратенора у премијери Сат последње вечере, литургијској драми Филипа Цалахуриса (1969). Снимао је звук за играни филм Ектораса Лигизоса (2012). Године 2017. је дебитовао као Фулвио у Вивалдијевом Катонеу у Италији и снимио лаутске композиције које је за њега компоновао савремени белгијски композитор Гилберт Исбин. Оснивач је и директор музичког фестивала на Родосу.

Смиљка Исаковић коју инострана и наша стручна критика назива Краљицом чембала и Првом Дамом чембала магистрирала је два инструмента – клавир на ФМУ у Београду и Конзерваторијуму Чајковски у Москви, и чембало на Краљевском Конзерваторијуму у Мадриду. Наступала је широм Европе, у САД, Јужној Америци, на Исланду и на Куби, увек са одличним критикама. У бившој Југославији је редовно свирала на свим великим фестивалима, а сада и широм Србије. Снимила је неколико носача звука за издавачке куће у земљи и САД, а њени снимци налазе се у медијским кућама у земљи и иностранству. Докторирала је на примени менаџмента у музичко-сценским уметностима. Смиљка Исаковић пише текстове за различите медије, од који су јој објављене до сада четири књиге: Зубати осмех Макса Графа (Прометеј, Нови Сад, 2007), Менаџмент музичке уметности (Мегатренд, 2010), Бемус Преплетум Мобиле (Службени гласник, 2012), Виђења (РТС) – награда Музика класика за најбољу књигу у области музике у 2013. Смиљка Исаковић увршћена је у међународну енциклопедију познатих музичара International Who is Who in Music која скоро 30 година излази у Кембриџу, а од стране Америчког биографског института (АБИ) ушла је у књигу 5000 личности света као Прва Дама чембала. Њено име налази се у књизи Ко је ко у Србији и међународној Енциклопедији чембалиста и оргуљаша (Санкт Петерсбург). Носилац је престижне међународне Масарикове награде за уметност, коју је пре ње за музику добио Лучиано Павароти. Признање Међународни музичар 2003. је добила у Кембриџу (2005), као и Златну значку Културно-просветне заједнице Србије, за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе. Године 2015. је добила награду града Београда за концерт Осу се небо звездама (2014), посвећен Стевану Мокрањцу и Великом рату, а 2016. године награду Удружења музичких уметника Србије за најбољи концерт.

Концерт се реализује уз подршку Секретаријата за културу града Београда и Организације ПИ.