12. међународни фестивал „Чембало, жива уметност“ – ПУТ ЋИРИЛА И МЕТОДИЈА (815–2015)

ЦЕБЕФ на Фестивалу „Чембало, жива уметност“

У 2015. години се обележава 1200 година од рођења Св. Методија (815–885), једног од аутора, заједно са братом Ћирилом, првог словенског писма. Србија, Бугарска, Македонија, Хрватска, Црна Гора, Хрватска, Грчка, Чешка Република и Руска Федерација кроз сарадњу са организајом УНЕСКО обележавају овај јубилеј. Пут Ћирила и Методија је музичко путовање кроз землје и места у којима су боравили и на која су утицали Ћирило и Методије у својој едукаторској мисији кроз Европу. Пошли су из Солуна, Цариграда, преко Бугарске, дотакли Хазаре, па преко Ниша, Београда, Сирмијума, Вишеграда и Нитре стигли у Великоморавску кнежевину и започели своју мисију међу Словенима. За потребе тог задатка Ћирило је са својим сарадницима саставио прво словенско писмо глаголјицу, после чега су богослужбене књиге преведене са грчког на дијалекат Јужних Словена који су живели у околини Солуна, а који је био разумлјив и осталим Словенима. То је био велики цивилизацијски помак за све словенске народе, а Ћирило и Методије су постали зачетници словенске писмености и утемелјивачи културе. Задржали су се најдуже у Моравској, затим у Панонији, онда су преко Венеције и Анконе стигли до Рима. Нјихов пут кроз Европу прати музика, повезујући историју и садашњост, Запад и Исток, Север и Југ.

Програм:
РИМ
Антонио Валенте
La Romanesca

Гироламо Фрескобалди
Aria detta la Frescobalda

Доменико Скарлати
Фанданго

ВЕНЕЦИЈА
Марко Факоли
Aria della Signora Cinthia
Tedesca dita la Proficia

Анонимус
Fusi pavana piana
Saltarello del Re

МОРАВСКА И ПАНОНИЈА
Леош Јаначек
Моравске народне песме

Ђуро Арнолд
Verbunkos in e, in F

Исидор Бајић
На извору

БУГАРСКА И ХАЗАРИ
Генчо Генчев
Свита Поред реке

Драгомир Миленковић
Изгубљени прстен цара Константина

МАЛА АЗИЈА, ГРЧКА – СОЛУН
Микис Теодоракис
Мајски дан (зеибетико)

Димитрис Темелис
Мали прелудијум и Хасапико

Ставрос Хсархакос
Ипомони

Смиљка Исаковић, чембало
Драгомир Миленковић, гитара
Андрија Сагић, перкусије