Dvanaesto izdanje festivala Slobodna Zona će publici u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, od 10. do 15. novembra, predstaviti čak 50 igranih i dokumentarnih filmova iz celog sveta.
Film Neruda reditelja Pabla Laraina otvoriće festival u četvrtak 10. novembra u 20 časova u sva tri grada istovremeno.
Okosnicu programa, kao i prethodnih godina, čine filmovi koji se bave problemima savremenog društva u doba globalizacije – od rata u Siriji (potresni dokumentarac Ukleti sirijske rediteljke Live Jazji o ljudima zarobljenim u ruševinama sirijskih gradova) i njegovih posledica (Berlinski pobednik Požar na moru, Đanfranka Rosija) do zastrašujuće perspektive globalnog sajber rata u koji je svet već zakoračio (Zero Days).
Program Ženska linija predstavlja dva izuzetna filma o nasilju i prevazilaženju lične i kolektivne traume – junakinje filmova Zamka za snove i Žene plešu sećanja (Alehandra Vasaljo, Pia Sikardi) na ličnom primeru pokazuju kako se kroz stvaralački čin i društvenu akciju artikuliše protest i osvajaju prava i slobode.
I glumica Melani Loren i aktivista Siril Dion u filmu Sutra istražuju da li je kasno i još uvek moguće menjati svet i šta svako od nas kao pojedinac može da učini na putu promene.
Bespuća Luizijane u kojima na obali umirućeg jezera, u nekoj vrsti kažnjeničke kolonije preživljava grupa autsajdera (Uncertain) i tročlana porodica koju u betonskoj pustinji Pjongjanga greje sunce Velikog Vođe (Pod suncem) samo su dva najudaljenija pola između kojih je razapeto čovečanstvo – svojim filmovima autori i autorke filmova na ovogodišnjoj Slobodnoj Zoni svedoče da su nada, kreativnost i mogućnost promene korak koji nas deli od slične sudbine.
Najvažnija novina u dvanaestoj godini festivala je da Slobodna Zona od ove godine dobija takmičarski karakter, pa će se filmovi iz ovogodišnje selekcije takmičiti za nagrade stručnog žirija za Najbolji angažovani film u Međunarodnoj i Regionalnoj konkurenciji i nagradu Human rights žirija. O nagradama će odlučivati javne ličnosti koji se u svojim profesijama aktivno bave afirmacijom ljudskih prava i ličnim primerom aktivno doprinose dijalogu u sredinama iz kojih dolaze.
Nagrada za Najbolji film u okviru selekcije 14+ koju dodeljuje srednjoškolski žiri je prirodna posledica dugogodišnje saradnje Slobodne zone sa profesorima i učenicima osnovnih i srednjih škola širom Srbije – mladići i devojke koji će birati najbolji film iz selekcije 14+ već imaju i gledalačkog i volonterskog iskustva sa prethodnih izdanja festivala.
Publika Slobodne Zone će, kao i do sada, odlučivati kojih 5 filmova će narednog proleća ići na turneju po gradovima Srbije, ove godine ih je bilo preko 40.
Biljana Tutorov, selektorka novog programskog segmenta Slobodne Zone, Regionalne selekcije pred publiku dovodi neke od najzapaženijih filmova iz prethodne festivalske sezone, koji se na autorski ubedljiv način bave problemima prošlosti, sadašnjosti i budućnosti onoga što se u nedostatku bolje reči pomirljivo naziva „regionom“. Autorke i autori ovih 17 filmova, beskompromisno pozivaju na dijalog, pomirenje, afirmisanje kulture sećanja i iskreno suočavanje sa posledicama ratova na području bivše Jugoslavije. Neki od njih biće gosti Slobodne zone i lično će predstaviti svoje filmove u razgovoru sa publikom.
I prateći programi festivala posvećeni su dijalogu – tu su pre svega Noćni razgovori koje uređuje i vodi Ivan Milenković – koji će sa svojim gostima četiri festivalske večeri posvetiti temama diktature (Pod suncem, r. Vitalij Manski), aktivnog suočavanja sa prošlošću i njenim posledicama (Žene plešu sećanja, r. Alehandra Vasaljo, Pia Sikardi), korupcije, samovolje države(a) (Treći, r. Arsen Oremović) i društvom na ivici potpunog uništenja čija su najstrašnija metafora ljudi primorani da napuštaju svoje potpuno razorene domove (Ukleti, r. Liva Jazji).
Ove godine prateći transmedijalni program Cross Media Zona obuhvata 13 naslova koji kombinuju aktivizam i najsavremenije digitalne tehnologije sa filmskim izrazom, kroz nekoliko različitih digitalnih platformi. Digitalni i VR lounge Slobodne Zone u Domu omladine, uz posebnu web stranicu festivala, upoznaće posetioce sa najboljim najautentičnijim ostvarenjima svetske produkcije koja se društveno-angažovanim temama i pitanjima bave uz pomoć najnovije tehnologije, kroz inovativne narativne strategije i modele. U ovim nelinearnim pričama gledalac je i sam u potrazi za (svojom) istinom i aktivno učestvuje u nastanku priče.
U multimedijalnoj sali Jugoslovenske kinoteke tokom tri festivalska dana će u saradnji sa MEDIA deskom Kreativna Evropa za Srbiju, biti održan i Masterklas Slobodne Zone. Predavači Sintia Žil, Robert Zuber, Sara Božanić i Miha Čelar baviće se značajem, šansama i budućnošću angažovane transmedijske produkcije i distribucije, a Miha Čelar će polaznicima ekskluzivno demonstrirati prvi regionalni transmedijski dokumentarac iOtok.
Još jedan kuriozitet ovogodišnjeg festivalskog izdanja je i prilika da se publika upozna sa gostima Slobodne Zone, filmskim profesionalcima i umetnicima iz celog sveta. Svakog festivalskog dana od 12 časova, u Muzičkoj kući Metropolis biće organizovana Kafa sa autorom, druženje i dijalog o uzbudljivim filmovima i važnim temama kojima se oni bave.
Festival Slobodna Zona održava se u Dvorani Kulturnog centra Beograda, Domu Omladine, Dvorani Jugoslovenske Kinoteke i Art Bioskopu Kolarac u Beogradu, u bioskopu Arena Cineplex i Muzeju Savremene umetnosti Vojkvodine u Novom Sadu i u Niškom kulturnom centru i bioskopu Vilin grad u Nišu.