Hor Radio-televizije Srbije sa solistima pod dirigentskom palicom Vladimira Kranjčevića svečano će otvoriti 15. međunarodni festival „Dani orgulja“. Za orguljama je Zoltan Borbelj.
Želja i namera da se Dirifleova dva najznačajnija vokalno-instrumentalna dela izvedu zajedno već neko vreme postoji i od strane orguljaša Zoltana Borbelja, ali i maestra Valdimira Kranjčevića koji sa Muzičkom produkcijom RTS-a već dugo traži pravi trenutak i priliku da predstavi ova dela. Drago nam je da je upravo festival Dani orgulja – Dies organorum spojio ove izvanredne muzičare i da će koncert otvaranja 15. izdanja Festivala biti prilika da čujemo, kako se često navodi, najdirljivije crkvene kompozicije nastale u 20. veku, Rekvijem (op. 9) i Misu Cum Jubilo (op. 11). Moris Dirifle je sam napisao tri verzije ovih dela, a u Katedrali Blažene Djevice Marije, 25. juna ćemo imati priliku da čujemo verzije za hor, vokalne soliste i orgulje. Maestro Kranjčević će dirigovati Horom Radio-televizije Srbije, a vokalni solisti su mecosopran Nataša Jović Trivić i bariton Marko Pantelić.
O koncertu otvaranja orguljaš iz Sente i profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu Zoltan Borbelj kaže:
Pre godinu dana sam dobio poziv od Kulturnog centra Beograda za jedan kamerni projekat. Mnogo sam razmišljao i tražio literaturu, slušao muziku i na kraju sam se odlučio da predložim da izvedemo dve mise Morisa Diriflea iz seldećih razloga:
1. Dirifle mi je omiljeniji kompozitor, čijim se opusom dugo bavim. Već sam izveo njegova sabrana dela za orgulje, većinu njegovih transkripcija za orgulje, deo njegovog Rekvijema i već godinama imam želju da izvedem ove dve mise u celini.
2. Muziku Diriflea volim jer je melodična i u odnosu na muziku XX veka predstavlja konzervativan pravac.
3. U ovim misama kompozitor obrađuje gregorijanske korale na originalan način. Meni je svet gregorijanskog korala jako blizak, pošto več 22 godine sviram na crkvenim služenjima. Gregorijanske melodije koje su obrađene u ovim misama dobro poznajem iz crkvene prakse i mnogo ih volim.
4. Muzika Morisa Diriflea nas vodi u jedan transcendentni svet: u svet Boga. Ova muzika me smiruje; ona mi je lek za dušu.
Ovaj koncert predstavlja nastavak dobre saradnje Muzičke produkcije RTS-a i Kulturnog centra Beograda započete na prošlogodišnjem Festivalu Dani orgulja.
Program:
Moris Dirifle (1902-1986)
Rekvijem za hor i orgulje, op. 9
Introit
Kyrie
Domine Jesu Christe
Sanctus
Pie Jesu
Agnus Dei
Lux Aeterna
Libera Me
In Paradisum
Misa Cum jubilo za bariton, muški hor i orgulje, op. 11
Kyrie
Gloria
Sanctus
Benedictus
Agnus Dei
Hor Radio-televizije Srbije
Vladimir Kranjčević, dirigent
Nataša Jović Trivić, mecosopran
Marko Pantelić, bariton
Zoltan Borbelj, orgulje
Hor pripremila: Olga Milićević
U saradnji sa Muzičkom produkcijom Radio-televizije Srbije.
Biografije:
Ponikao iz bogate tradicije horskog pevanja, HOR Radio-televizije Srbije oglasio se prvim koncertom pre sedam decenija i afirmisao kao vodeći profesionalni vokalni ansambl, priznat široko van granica svoje zemlje. Do pune perfekcije o kojoj svedoče brojni kritički osvrti kao i oduševljenje verne publike ansambl je doveo istrajni tridesetogodišnji rad sa dirigentom Borivojem Simićem na mestu šefa-dirigenta. Sa značajnih gostovanja Hora RTS u Italiji, Francuskoj, Nemačkoj, Rumuniji, SSSR-u, početkom sedamdesetih godina prošlog veka, stizali su samo pohvalni odjeci.
Kontinuirano uspešan rad sa ansamblom nastavljaju dirigenti Mladen Jagušt, Vladimir Kranjčević i Bojan Suđić, negujući podjednako i isključivo horsku i vokalno-instrumentalnu muziku. Posebno se izdvajaju gostovanja Hora Radio-telavizije Srbije u Rimu 1987. godine, gde je sa Horom i Orkestrom Akademije Santa Ćećilija i dirigentom Mstislavom Rostropovičem izveo Ratni rekvijem Bendžamina Britna. Gostovanja u Španiji 1989. i 1991. godine, uz Simfonijski orkestar RTS, predstavila su publici dva kapitalna dela Johana Sebastijana Baha – Božićni oratorijum i Pasiju po Mateju.
Hor Radio-televizije Srbije dobitnik je mnogobrojnih priznanja, među kojima su Oktobarska nagrada grada Beograda iz 1982. godine za izvođenje dela Stevana Stojanovića Mokranjca, kao i Zlatni beočug 1989. godine za unapređenje kulture i umetnosti grada Beograda. Hor i Simfonijski orkestar RTS ovo najviše priznanje Kulturno-prosvetne zajednice Beograda dobijaju i 2007. godine za trajni doprinos kulturi glavnog grada.
Dirigent Vladimir Kranjčević (1936, Zagreb) je diplomirao klavir na Muzičkoj akademiji u Zagrebu u klasi L. Šabana. Dirigovanje je studirao kod S. Zlatića u Zagrebu i I.Markeviča u Monte Karlu. Magistrirao je kod V. Ilića. Bio je šef-dirigent Kamernog orkestra Vatroslav Lisinski, Akademskog hora Ivan Goran Kovačić, Mešovitog hora i Simfonijskog orkestra Hrvatske radiotelevizije, Zagrebačkih madrigalista i Komorne opere bb. Takođe je bio šef Muzičke produkcije RTB-a (1988-1991). Obavljao je dužnosti direktora Muzičke škole Vatroslav Lisinski u Zagrebu, Opere Hrvatskoga narodnog pozorišta u Zagrebu, kao i Varaždinskih baroknih večeri.
Na Muzičkoj akademiji u Zagrebu predaje od 1978. godine, a od 2000. godine je u zvanju redovnog profesora u trajnom zvanju. Bio je mentor 101 diplomantu Muzičke akademije u Zagrebu.
Dobitnik je brojnih nagrada godišnje nagrade Vladimir Nazor, Vatroslav Lisinski Hrvatskog društva skladatelja, Vjesnikove nagrade Kantor, nagrade za životno delo Hrvatskoga društva muzičkih i plesnih pedagoga i najviše diskografske nagrade Porin. Dobitnik je i zlatne medalje Varaždinske biskupije. Odlikovan je odličjem Reda Danice hrvatske s likom Marka Marulića, Redom Danice hrvatske s likom Antuna Radića i Redom Hrvatskog pletera. Počasni je građanin grada Križevaca. Kao pijanista i dirigent, samostalno i sa ansamblima je gostovao u evropskim zmeljama, ali i Kini, Kubi, Severnoj Koreji i bivšem Sovjetskom Savezu.
Od 1995. je redovni gost dirigent Slovenskog kamernog hora s kojim je ostvario niz koncerata u Sloveniji i Hrvatskoj i snimio 10 kompakt diskova antologijskih dela hrvatske muzike.
Kao dirigent je snimio oko 5 hiljada minuta trajnih snimaka za radio i televiziju, oko 20 gramofonskih ploča i 20 kompakt diskova.
Zoltan Borbelj (Zoltán Borbély) je rođen u Senti 1977. godine. Gimnazijsko i osnovno muzičko obrazovanje, odsek za harmoniku, stekao je u svom rodnom mestu. U toku srednjoškolskog obrazovanja učio je i klavir i orgulje. Diplomirao je i magistrirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi Andrije Galuna a zatim na Fakultetu umetnosti u Gracu (Austrija), u klasi Guntera Rosta. Pohađao je majstorske kurseve u Srbiji, Austriji, Nemačkoj i u Francuskoj. Imao je koncerte u osam evropskih zemalja kao i u Kanadi. Sarađuje, kao solista, sa Simfonijskim orkestrom Segedina. Od 2007. godine predaje orgulje i stručne predmete na odseku za orgulje na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.
Kao izvođač, posebno se zanima za muziku poznog romantizma i impresionizma u Francuskoj, a ponajviše za stvaralaštvo Morisa Diriflea. Od 1993. godine je i crkveni orguljaš, a trenutno je angažovan u Župnoj crkvi Srce Isusovo u Senti. Od 2010. do 2013. godine tamo je vodio i projekat za izgradnju orgulja. Novi koncertni instrument sa tri manuala i 41 registrom je među najznačajnijim savremenim instrumentima u zemlji. Zoltan Borbelj je ujedno i upravitelj Fondacije Cor Jesu u Senti. Rukovodilac je programa fondacije koji obuhvata jesenji festival crkvene muzike, školu za crkvene orguljaše i prateće priredbe povodom proslave grada Sente.
Nataša Jović Trivić (Banja Luka) je prvakinja Opere Narodnog pozorišta u Beogradu. Diplomirala je i magistrirala na FMU u u klasi prof. Radmile Bakočević. Stalni je član Opere Narodnog pozorišta u Beogradu od 1997. godine.
Osvojila je prve nagrade na takmičenjima u zemlji, kao i prva mesta na međunarodnim takmičenjima u Beogradu, Sofiji, Padovi i Rijeci.Nosilac je nagrada iz Fonda Danica Mastilović za najboljeg studenta solo-pevanja, Fonda Anita Mezetova za najboljeg mladog operskog pevača i Fonda Biserka Cvejić za najbolju scensku ličnost u 1997.godini. Dobila je takođe i Pohvalu Narodnog pozorišta za nekoliko uloga. Učestvovala je u izvođenju vokalno-instrumentalnih dela i ostvarila saradnju sa brojnim ansamblima kao što su Beogradska filharmonija, ansambl RTS-a, Makedonska filharmonija i drugi. Gostovala je u Italiji, Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj, Grčkoj, Hrvatskoj, Makedoniji, Crnoj Gori, Norveškoj, Danskoj i Švajcarskoj. Dobitnik je godišnje nagrade Udruženja muzičkih umetnika Srbije (UMUS) za najbolje muzičko–izvođačko ostvarenje (2008).
Marko Pantelić (1991, Beograd) je završio MŠ Kosta Manojlović u Zemunu, klasa prof. Nenada Nenića. Student je druge godine Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, klasa red. prof. Nikole Mijailovića. Usavršavao se na majstorskim kursevima uglednih umetnika i pedagoga. Osvojio je više nagrada, od kojih su najznačajnije prve nagrade na Republičkom i međunarodnim takmičenjima Petar Konjović, Lazar Jovanović (tri puta za redom) i Lav Mirski (Osijek).
Kao solista različitih beogradskih horova, među kojima su i renomirani Mešoviti hor Fakulteta muzičke umetnosti i Mešoviti hor AKUD Ivo Lola Ribar, čiji je stalni solista, nastupao je na koncertima i uglednim festivalima.
Održao je nekoliko resitala, i ostvario je više uloga u scenskim delima. Premijerno je izvodio i dela Đorđa Markovića i Svetislava Božića. Nastupao je u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Rumuniji, Grčkoj, Španiji i Rusiji.