50.ОС: Околност

Галерије Културног центра Београда, Музеј 25.мај, Центар за културну деконтаминацију, Кунстхисторисхес Маусолеум, Гаража у Масариковој

Фокус овогодишње селекције је на пројектима који тематизују и проблематизују широк спектар питања од системског значаја за друштво и уметност, те не изражавају само „бављење“ уметника тим питањима већ су непосредне интервенције у поимању и односу шире јавности према истим.

Јубиларни, педесети по реду, Октобарски салон, чија је уметничка директорка Бранислава Анђелковић, ове године носи наслов Околност. Централни догађај чини изложба која сагледава маркантне, инспиративне и критички утемељене уметничке позиције у Србији у овом тренутку, тачније рад оних уметника који су у различитим медијима изградили специфичне уметничке језике и филозофије, и у односу на које постоји потреба што целовитијег представљања широј домаћој публици. Кустоски концепт је мотивисан жељом да одабрани пројекти позваних уметника презентују јединственост и специфичност позиција и пропозиција на савременој сцени у односу на друштвене процесе и посебно на реалан осећај кризе у којој живимо. Тако је фокус овогодишње селекције на пројектима који тематизују и проблематизују широк спектар питања од системског значаја за друштво и уметност, те не изражавају само „бављење“ уметника тим питањима већ су непосредне интервенције у поимању и односу шире јавности према истим. Тежиште, које је овај пут на ауторима који већином живе и раде у Србији, али који су присутни на међународној сцени, има за циљ да означи „домаћег уметника“ као „међународног уметника“, који формира иницијативе и сугерише интервенције на основу локалних искустава. У том контексту на изложбу су, као гости, позвани и неки уметници који не живе у Србији али чији се рад сматра активним чиниоцем савремене уметности у овој средини. Велика пажња је, иначе, посвећена механизмима комуникације између уметника и публике. Изложбу прати каталог и водич у којима је сваки појединачни уметник целовито приказан кроз комплексност своје уметничке, интелектуалне, политичке и етичке позиције. Предвиђено је да комуникација са широм и стручном јавношћу буде реализована и кроз серије разговора, стручних вођења и уметничких презентација.

Награде 50.Октобарског салона

Награда Жирија 50. Октобарског салона
Награда Културног центра Београда
Награда АИЦА-е, међународног удружења ликовних критичара, секција Србија
Награда Музеја примењене уметности
Награда новинарског жирија

Уметници/простори/пројекти
Планирано је да највећи део радова на овогодишњем Октобарском салону буде, као и претходних година, изложен у Музеју 25. мај. Улаз у изложбу чини група радова бечког уметника Марка Лулића, чије је стваралаштво фокусирано на истраживање наслеђа модернистичке архитектуре и уметности, те њихове савремене релевантности. У бископској сали Музеја сваког дана осим понедељка у три тремина (11х, 14х, 17х) биће приказиван филм Желимира Жилника Стара школа капитализма који за тему има актуелно питање сумњивих приватизација и социјалне поларизације у Србији, као и питање (не)могућности отпора вулгарном транзицијском капитализму. У поставци ће се наћи и два видео рада Бојана Фајфрића, уметника који живи и ради у Амстердаму. У једноканалној видео пројекцији Купола аутор, у ексклузивном превиеw садржаја куполног простора бившег југословенског парламента, врши својеврсну визуелну аутопсију простора која моћну естетику конфронтира са њеним политичким потенцијалом. Конципиран као комбинација игране и документарне форме Фајфрићев други видео рад Тетха ритам кроз причу о породичној анегдоти реконструише један од кључних догађаја из новије српске историје – Осма седница ЦК СКС. У Музеју 25. мај ће између осталих бити представљен и видео рад Пра-убиство Владимира Николића. Аутор форензичарском прецизношћу реконструише филмски запис убиства краља Александра И Карађорђевића, бавећи се првенствено сликама догађаја који има статус „пра-убиства“ у медијском друштву.

Поред горе наведених уметника у простору Музеја 25. мај моћи ће да се погледају и радови овогодишњих представника Србије на Венецијанском бијеналу Катарине Здјелар и Зорана Тодоровића, затим Жолта Ковача, Бранимира Стојановића, Уроша Ђурића, Предрага Нешковића, Зорана Насковског, Јамесдина, Живка Грозданића Гере, Олега Новковића, Игора Грубића, Миљенка Дерете, Биљане Ђурђевић и Раше Тодосијевића.

Изложбени простори 50. Октобарског салона укључују и Ликовну галерију и Галерију Артгет Културног центра Београд у којима ће бити изложен рад Зашто не говорим српски (на српском) британског уметника Фила Колинса (Пхил Цоллинс), као и видео истраживање загребачке и београдске Параде поноса Игора Грубића, док ће у Центру за културну деконтаминацију бити представљен пројекат актуелног финалисте Хенкел Арт Аwард Ивана Грубанова.

Једно од историјски најзанимљивијих излагачких места ове године је простор Гараже у Масариковој улици. Локација на којој је пре педесет година одржан први „Октобарац“ оживеће кроз рад/пројекат Едукативни мурал о мало познатој историји сликарства прошлогодишње лауреаткиње Салона и учеснице актуелног Истанбулског бијенала, Даринке Поп-Митић.

Београдска публика ће на актуелном Октобарском салону имати прилику да се детаљније упозна са радом Кунстхисторисцхес Маусолеум, комеморативне институције са јединственом поставком о историји уметности. У питању је збирка цртежа и сликарских дела (аутопортрети) анонимног аутора, под називом Посматрачи посматрача. Маузолеј се налази у улици Браће Радовановића 28 и повремено је био отворен за јавност од 2003. године. За посетице Октобарског салона ће бити отворен сваког радног дана од 15 до 18 х, осим понедељком.

Посебно занимљив сегмент јубиларног издања Салона чине ТВ пројекат Индивидуални колективизам Игора Грубића и специфичан артистички захват у јавном градском простору Уметник-пророк Раше Тодосијевића, који интервенишу унутар уобичајених „промотивних“ делатности када су овакве изложбе у питању. Грубићева серија кратких телевизијских прилога у којима се за најширу публику представљају уметници заступљени на изложби биће од 5. октобра емитована на националној и неким од локалних телевизија. Тодосијевићев пројекат кроз несвакидашње брендирање средстава јавног превоза списку излагачких места прикључује и шири градски простор.
Уметници: Пхил Цоллинс, Миљенко Дерета, Биљана Ђурђевић, Урош Ђурић, Бојан Фајфрић, Живко Грозданић, Иван Грубанов, Игор Грубић, Јамесдин, Жолт Ковач, Кунстхисторисцхес Маусолеум, Марко Лулић, Зоран Насковски, Предраг Нешковић, Владимир Николић, Олег Новковић, Даринка Поп-Митић, Бранимир Стојановић, Зоран Тодоровић, Раша Тодосијевић, Катарина Здјелар, Желимир Жилник

Пратећи програм
У оквиру 50. Октобарског салона предвиђена је реализација низа пратећих програма. Поред већ поменуте серије разговора, стручних вођења, уметничких презентација (Артист Талк), те пратећих уметничких пројеката Индивидуални колективизам Игора Грубића и Уметник као пророк Раше Тодосијевића издвајамо и пројекат Пажња-критика!?. Реч је публикацији коју су за јубиларни 50. Октобарски салон приредили Александра Мирчић (МСУБ), Александра Естела Бјелица Младеновић (КЦБ), Гордана Добрић (КЦБ) и Радоња Лепосавић (Радио Београд), а тиче се стручних осврта, критика и писања о овој највећој и најзначајнијој ликовној манифестацији код нас. Током трајања Салона у Галерији Артгет ће поред промоције књиге ПАЖЊА-КРИТИКА!?, која на око 500 страна презентује 167 критика, 75 критичара, исцрпну библиографију, хронологију важнијих догађаја, коментаре и резимее на енглеском, бити организован и разговор на ову тему у којем ће учествовати истакнути београдски ликовни критичари, теоретичари и историчари уметности, уметници, професори и новинари.

Пажњи препоручујемо и пројекат Кустоске праксе у Србији данас у оквиру којег је међу домаћим кустосима савремене уметности спроведено истраживање/анкета на тему њиховог ангажмана и промишљања актуелног стања у професији. Конципирано као простор да се изнесе став о кустоској пракси данас и овде, о условима у којима се она обавља, могућностима и ограничењима, „штимовањима“ и компромисима са институцијама и финансијерима, истраживање је фокусирано, пре свега, на потребу за критичком рефлексијом околности и услова и о могућностима утицаја на њих. Одговори учесника ће бити доступни он-лине у виду својеврсне платформе, а заинтересованим посетиоцима и учесницима анкете биће дата могућност даље рефлексије, коментара и дискусије, у виду блога.

Простори 50. Октобарског салона:
Музеј 25. мај – Музеј историје Југославије, Ботићева 6; отворен сваког дана од 10:00 – 20:00, понедељком затворено
Културни центар Београда: Ликовна галерија, Кнез Михаилова 6, Галерија Артгет, Трг Републике 5/И отворени сваког дана, 10:00 – 20:00, понедељком затворено
Центар за културну деконтаминацију, Бирчанинова 21; отворен сваког дана од 12:00 – 20:00, понедељком затворено;
Кунстхисторисцхес Маусолеум, Браће Радовановић 28; отворен сваког дана од 15:00 – 18:00, понедељком затворено;
Јавна гаража у Масариковој 4, ВИ ниво

Градски простори:
трамвај 10 (сваког дана од 5:05 до 23:00), тролејбус 41 (сваког дана од 3:55 до 00:15)
Телевизијски простори:
РТС2 (радним данима у 20:00), ТВ Фокс (радним данима у 23:55), ТВ Студио Б (радним данима у 14.15)

Програм:
четвртак, 1. октобар
19:00 београдска премијера филма Стара школа капитализма, Желимира Жилника
Музеј 25. мај – Музеј историје Југославије, Ботићева 6

петак, 2. октобар
19:00 свечано отварање изложбе Околност
Музеј 25. мај – Музеј историје Југославије, Ботићева 6

субота, 3. октобар
разговор с жиријем:
12:00 Мариа Хлаваyова, Цхарлес Мереwетхер, Стеван Вуковић
Музеј 25. мај – Музеј историје Југославије, Ботићева 6
разговори с уметницима:
17:00 Даринка Поп-Митић; Јавна гаража у Масариковој 4, ВИ ниво
18:30 Иван Грубанов; Центар за културну деконтаминацију, Бирчанинова 21
20:00 Пхил Цоллинс; Ликовна галерија Културног центра Београда, Кнез Михаилова 6

четвртак, 8. октобар
12:00 – Представљање књиге „Пажња – критика!?: како и шта је писано о београдским октобарским салонима“ учесници: Александра Мирчић, Гордана Добрић, Александра Естела Бјелица Младеновић, Радоња Лепосавић, приређивачи
Галерија Артгет Културног центра Београда, Трг Републике 5/И

субота, 10. октобар
13:00 – кроз изложбу води уметничка директорка 50. Октобарског салона Бранислава Анђелковић
14:00- Артист Талк: Владимир Николић
На овогодишњем Октобарском салону Владимиру Николићу су додељене три награде: Награда међународног удружења историчара уметности АИЦА (секција Србија), Награда Музеја примењене уметности и Награда новинарског жирија. Аутор је награђен за рад Пра-убиство.
Музеј 25. мај – Музеј историје Југославије, Ботићева 6

недеља, 11. октобар
13:00 – кроз изложбу води Бранислав Димитријевић, историчар уметности
14:00 – Артист Талк: Раша Тодосијевић је један од добитника Награде жирија 50. Октобарског салона. Уметник је награђен за изузетан вишедеценијски допринос уметности Београда, регије, као и међународним уметничким токовима.
Музеј 25. мај – Музеј историје Југославије, Ботићева 6

четвртак, 15. октобар
11:00–15:00 – Округли сто: Критика Октобарског салона: Како, шта и зашто је баш тако, а не некако другачије писано о београдским октобарским салонима, поводом педесетогодишњице постојања Салона
Учествују: Јерко Денегри, Василије Сујић, Бранислав Димитријевић, Александра Мирчић, Миодраг Протић, Јасна Тијардовић, Слободан Ристић, Лидија Мереник, Срето Бошњак…
Модератори разговора су приређивачи књиге „Пажња – критика!?“
Галерија Артгет Културног центра Београда, Трг Републике 5/И

субота, 17. октобар
13:00 – кроз изложбу води Дејан Сретеновић, историчар уметности
14:00- Артист Талк: Зоран Тодоровић
Музеј 25. мај – Музеј историје Југославије, Ботићева 6

недеља, 18. октобар
13:00 – кроз изложбу води Мирослав Карић, историчар уметности
14:00 – Артист Талк: Жолт Ковач
Музеј 25. мај – Музеј историје Југославије, Ботићева 6

субота, 24. октобар
13:00 – кроз изложбу води Бранислав Димитријевић, историчар уметности
14:00- разговор са уметником: Зоран Насковски

недеља, 25. октобар
13:00 – кроз изложбу води Бранислава Анђелковић, уметничка директорка 50.ОС
14:00 – разговор са уметником: Бијана Ђурђевић

петак, 30. октобар
13.30-16.30: Разговор са уметницима: Сви говоре
Фоаје Дворане Културног центра Београда, Коларчева 6
учесници:
Нела Антоновић, Весна Милићевић Чворовић, Бранислав Димитријевић, Драгана Пајковић Додиг, Душан Ђокић, Мија Елезовић, Добрица Кампарелић, Драгослав Крнајски, Радивој Марковић, Лидија Мићовић, Бранимир Стојановић, Горан Остојић Вид
модератор: Владимир Тупањац, ликовни критичар

Учесници разговора су чланови креативног тима 50. Октобарског салона, чланови иницијативе Слободног Октобарског салона, учесници у пројекту СВИ ГОВОРЕ.

Рад Бранимира Стојановића СВИ ГОВОРЕ, изложен на овогодишњем Октобарском салону, по речима аутора директно је инспирисан праксом и политиком загребачког Студентског пленума. Идеја „јавног добра“, у овом случају, пресликана у поље уметности, имплицира читав низ питања и уводи нас у комплексну полемичку ситуацију у којој смо суочени са наизглед, вечним дилемама – ко ствара уметничко дело и ко га интерпретира, шта значи излагати на изложби, а шта говорити о уметности, шта подразумева институционални, социјални и политички контекст уметности о којој је овде реч? У којој мери је субјективност сваког од шездесетак актера ове видео-компилације уграђена у колективни интерпретативни механизам који нас враћа на питање односа уметника појединца, уметничке заједнице и институције „уметности“ – у овом случају репрезентативне годишње изложбе са традицијом (и наградама). На који начин и у чије име говор у првом лицу сваког од говорника – уметника – добровољаца потврђује или доводи у питање претпоставку о доминацији кустоских интерпретативних стратегија и метода над појединачним „случајевима“ уметничких пракси о којима и у име којих „сви говоре“.
Да ли је могуће говорити о уметничком раду који покушава да субвертира амбијент и контекст у ком је изложен и у сукобу је са изложбом на којој је представљен?

Нела Антоновић је аутор стотинак експерименталних кореографија, уличних перформанса и перформанса интерактивних уметности, као и великог броја представа-кореопројеката Театра МИМАРТ.

Весна Милићевић-Чворовић је завршила Факултет ликовних уметности 1998. године, где је и магистрирала у класи професора Јована Сивачког. Осим цртежом и сликарством, бави се и фотографијом и видеом. Излагала је на пет самосталних и на мноогбројним групним излозбама у земљи и иностранству (Италија, Спанија, Велика Британија, Грцка, Русија, Сведска, Аустија, Француска, Белгија, Јерменија, Румунија, Канада…).

Бранислав Димитријевић је професор историје уметности и кустос који живи и ради у Београду. Виши је предавач на Вишој школи за ликовну и примењену уметност у Београду, кустос сарадник МСУ у Београду. У сарадњи са Браниславом Анђелковић и Бранимиром Стојановићем, основао је Школу за историји и теорију слике у Београду и координирао њен рад (199-2003). Објављивао је есеје о савременој уметности и теорији уметности, филму и визуелној култури, и приредио је бројне публикације и изложбене каталоге.

Драгана Пајковић Додиг је дипломирала 1998. године, на одсеку за сликарство, у класи професора, академика Радомира Рељића. Излаже у домену ликовне уметности, примењене уметности и дизајна у земљи и иностранству. Члан УЛУС-а од 1999. самостални уметник, живи и ради у Београду. Награђена за видео рад, Златном медаљом ”Београд” откупом Министарства за културу

Душан Ђокић је сликар и ликовни критичар, истакнути члан УЛУС-а, УЛУПУДС-а и Међунардног удружења историчара уметности – АИЦА (секција Србија)

Миодраг Елезовић је завршио је Факултет ликовне уметности у Београду. Постдипломске студије завршава у Београду 1988. године. Члан је УЛУС-а од 1987. године.

Добрица Кампарелић је завршио Правни факултет у Београду. Члан је Удружења ликовних уметника Србије од 1993. године. хттп://www.улус.орг.рс/ЕНГЛИСХ/Мемберс%20лист/Лицне%20стране/биографија.пхп?сифц=6572

Драгослав Крнајски (1953) је завршио Факултет ликовних уметности у Београду где је и магистрирао на истом факултету. Живи и ради као слободни уметник у Београду. Председник Удружења ликовних уметника Србије од 1998. до 2007. године. Учествовао је на бројним самостланим и групним изложбама у Београду, Сарајеву, Поречу, Мостару, Солуну, Бечу…

Радивоје Марковић је завршио грађевински факултет. Аутодидакт.1993-е напустио градјевинарство. Излаже од 1990-е у земљи и иностранству у статусу самосталног уметника.

Лидија Мићовић је студирала филозофију, а сликарство је дипломирала 1998. године, на београдском ФЛУ. Самостални уметник од 1997, члан УЛУС-а од 2001. Радила као ДЈ у клубу Академија. Писала за Амбијенте и Yеллоw Цаб. Тренутно, стални сарадник магазина Елле Декор. Излаже у земљи и иностранству. Живи и ради у Београду. Последњих месеци слуша бенд Тхе Деад Wеатхер.

Бранимир Стојановић се у свом раду, смештеном између филозофије, психоанализе и уметности, бави праксама писања и концептуално-политичким интервенцијама у институционалне контексте филозофије, уметности и психоанализе. Изабрани пројекти и радови: Школа за историју и теорију слике, оснивач и предавач (1999–2003); Политике сећања, Група Споменик, дистрибутивни објект – партиципативни споменик, Прашко Бијенале, Праг (2007); 49. Октобарски салон, Београд (2008)…

Драган Остојић Вид је завршио Факултет ликовних уметности у Београду. Члан је Удружења ликовних уметника Србије од 2002. Самостални уметник од 1989. године. Важније групне изложбе: Ликовни салон „Удружења српско-грчког пријатељства“, 2001. „Хајат“, Београд, 2000. Карловачки салон младих уметника, 1999. XXИИИ изложба цртежа студената ФЛУ, 1994. XX изложба цртежа студената ФЛУ, 1991. НАГРАДЕ: Откупна награда БЦ банка.

уторак, 3. новембар
10 – 12.00 – Конвенција галериста
12 – 16.00 – Конвенција колекционара
Дворана Културног центра Београда, Коларчева 6

среда, 4. новембар
11 – 14.00 – Конвенција о уметности и медијима
Дворана Културног центра Београда, Коларчева 6

субота, 7. новембар
13:00 – стручно вођење кроз изложбу: Мирослав Карић, историчар уметности
Музеј 25. мај – Музеј историје Југославије, Ботићева 6

недеља, 8. новембар
13:00 – стручно вођење кроз изложбу: Бранислава Анђелковић, уметничка директорка 50. ОС
Музеј 25. мај – Музеј историје Југославије, Ботићева 6

субота, 14. новембар
12:00 – 14:00 – стручно вођење кроз изложбу: Бранислава Анђелковић, уметничка директорка 50. Октобарског салона; Мирослав Карић, историчар уметности
Музеј 25. мај – Музеј историје Југославије, Ботићева 6
14:00 – Разговор са уметником: Урош Ђурић

недеља, 15. новембар
12:00 – 14:00 – стручно вођење кроз изложбу: Бранислава Анђелковић, уметничка директорка 50. ОС; Мирослав Карић, историчар уметности
14:00 – Разговор са уметником: Живко Грозданић
Музеј 25. мај – Музеј историје Југославије, Ботићева 6

Оснивач и покровитељ: Град Београд
Организатор: Културни центар Београда
Уз подршку: Министарство културе Републике Србије
Пријатељи: ГСП, Алма Qуаттро
Медијски спонзори:
РТС, РТВ Студио Б, Б92 (ТВ, Радио, нет), АРТ ТВ, ТВ Ентер, ТВ Авала, Радио Индеx, Радио Београд 202, Радио Бета РФИ, Време ,Пресс, Вечерње новости, Данас, Сингидунум wееклy, Тиме Оут, YеллоwЦаб, Цитy Магазин, Кварт, Бус ТВ
Онлине спонзори:
Политика он-лине, Сеецулт орг, Инфо-Тоурс.нет, Е-новине, Беоцлицк, Урбанбуг, Беотел

Сајт Октобарског салона је www.oktobarskisalon.org