56. OKTOBARSKI SALON “Ljubavni zanos“

Selektor/kustos 56. Oktobarskog salona: Dejvid Eliot (Velika Britanija)
Umetnici koji izlažu u galerijama Kulturnog centra Beograda:

Antonija Božanić, Anastasija Vepreva, Sesilija Edefalk, Nezaket Ekidži & Šahar Markus, Johana Kandl, Gulsun Karamustafa, Irena Kovač, Sara Lideman, Anuk Miladinović, Radenko Milak, Olga Milisavljević, Trejsi Mofat, Saša Pirogova, Snežana Nena Skoko, Jelena Trpković, Dženi Holcer, Ana Hušman

Le plaisir d’amour ne reste qu’un moment, Le chagrin d’amour dure toute la vie. Ljubavni zanos traje tek trenutak. Ljubavni jadi traju čitav život.

Žan Pol Egid Martini

Prvi Jesenji salon (Salon d’Automne) održan je u Parizu 1903. godine, u nastojanju da se omogući izlaganje umetnicima koji nisu imali gde da prikazuju svoje radove, što je predstavljalo jedinstven odgovor odsustvu sluha vladajućeg umetničkog sloja tog vremena. Bile su izložene slike do tada još neafirmisanih umetnika: Pjera Bonara (Pierre Bonnard (1867–1947)), Anrija Matisa (Henry Matisse (1869–1954)), Fransoa Pikabije (François Picabia (1879–1953)), Pola Gogena (Paul Gauguin (1848–1903)) i mnogih drugih.

„Na ovom, 56. Oktobarskom salonu, svojevrsnom ‟dalekom rođaku“ pomenute inicijative, želeo bih da napravim omaž toj slavnoj prošlosti – prikazivanjem radova brojnih umetnika koji još uvek nemaju pristup međunarodnim platformama, i to rame uz rame s delima renomiranih umetnika. Izložba će, takođe, prikazati šta prolazno zadovoljstvo i njegova suprotnost znače u umetnosti danas.
Godine 1784, Žan Pol Egid Martini (Jean-Paul-Égide Martini (1741–1816)) komponovao je ‟Ljubavni zanos” (Plaisir d’Amour), klasičnu ljubavnu pesmu, zasnovanu na poemi Žan-Pjer Klarisa de Florijana (Jean-Pierre Claris de Florian (1755–1794)). Florijan je, poput nebrojenih žrtava terora Francuske revolucije, umro 1794. Ipak, reči njegove pesme odzvanjaju kroz vekove, te i danas prenose poruku, istovremeno i večnu i prolaznu, kako u originalnom – Martinijevom aranžmanu, tako i u drastično izmenjenoj – kič verziji.

Imajući u vidu te istorijske kontraste i paradokse, ovaj Oktobarski salon biće posvećen ulozi emocije u savremenoj umetnosti i načinima na koje se ona može dočarati, a da to ne bude niti banalno niti kič. To može obuhvatiti ne tako jednostavna zadovoljstva ljubavi, humora, straha, kao i bilo koju drugu perspektivu, kakvu umetnost pruža na temu krhkosti ljudskog postojanja i života, a koja opet, sama po sebi, može ostvariti trenutan ili trajan uticaj. Radovi mogu biti u bilo kom formatu ili mediju.“ Dejvid Eliot

56. Oktobarski salon predstaviće radove 67 umetnika, od kojih je 19 iz Srbije i koji su ili direktno pozvani od strane umetničkog direktora da učestvuju na Salonu ili su izabrani putem javnog konkursa koji je bio ograničen kada je reč o starosnoj dobi aplikanta i geografskom poreklu, a shodno ideji koncepta umetničkog direktora.

56. Oktobarski salon biće održan u prostoru Muzeja grada Beograda i u galerijama Kulturnog centra Beograda (Likovna galerija, Artget galerija i Podroom) od 23. septembra do 6. novembra 2016. godine. Svečano otvaranje Salona održaće se u petak 23. septembra u 19:00.

Radno vreme: utorak – nedelja od 12 do 20 sati;

Ponedeljkom zatvoreno.

Prijava grupnih poseta na info@oktobarskisalon.org

Više informacija na: www.oktobarskisalon.org

Dejvid Eliot je kustos, pisac i profesor moderne i savremene umetnosti, koji je rukovodio muzejima u Oksfordu, Stokholmu, Tokiju i Istanbulu. Tokom 2014. bio je umetnički direktor IV Internacionalnog moskovskog bijenala mladih, pod nazivom “A Time for Dreams“, ko-kustos izložbe “Pandamonium: New Media Art from Shanghai“ i “Fragments of Empire”, u berlinskom Momentumu, kustos izložbe “Art from Elsewhere. Art from British Regional Galleries“, Hejvard galerije (Hayward Gallery) iz Londona. Trenutno je predsednik odbora „Triangle Art Network/Gasworks“, iz Londona, predsednik savetodavnog odbora „Momentuma“, iz Berlina i gostujući profesor na Kineskom univerzitetu u Hong Kongu. Eliotovo posebno interesovanje je usmereno na sovjetsku i rusku avangardu, kao i na modernu i savremenu azijsku umetnost, o čemu je objavio i nekoliko knjiga. U periodu 2008 – 2010, bio je umetnički direktor 17. bijenala u Sidneju, a tokom 2011-2012 rukovodio je Bijenalom savremene umetnosti u Kijevu. Njegova najnovija knjiga „Umetnost i pantalone: tradicionalno i moderno u savremenoj azijskoj umetnosti“ biće objavljena do kraja ove godine. Njegove izložbe “Fragments of Empire” i “Art from Elsewhere. Art from British Regional Galleries“ biće predstavljene u SAD, Kini i Velikoj Britaniji u periodu od 2015 – 2017. Najnovija izložba “BALAGAN!!! Contemporary Art from the Former Soviet Union and Other Mythical Places“ otvorena je u decembru 2015. godine u Berlinu, uporedo sa izložbama radova kineskih umetnika Zou Ksijaohua (Zhou Xiaohu) i Šena Šaomina (Shen Shaomin), u Berlinu, odnosno Guanzhou.