Александар Новаковић: Стереотипи странаца у српској драми од Козачинског до Ковачевића

03.09.2013, 12:47.
blank-image

Циклус: Драмске уметности у фокусу науке Поводом 65 година Факултета драмских уметности у Београду
Рад Александра Новаковића посвећен странцима у два и по века српске драмске уметности жели да научно-објективно сагледа поруке које је наша позоришна публика примала са позоришних дасака. Реч је о теми која се непосредно тиче наших културних, а преко њих и друштвено-политичких односа са другим народима, али која, упркос сцом значају још увек није обрађена.

Тиме што представља директну комуникацију аутора, редитеља и глумаца с једне и публике с друге стране – позориште је својеврстан лакмус-папир друштвено- политичких дешавања. Оно је имало и има (нешто умањен појавом филма) утицај и повремено покреће полемике о значајним проблемима друштва. Отуда поруке које се путем позоришта преносе не треба разумети само као уметничке и естетске, већ и као политичке, идеолошке и националне.

Одломак из увода:
Драме које сам изабрао за „узорак“ истраживања, а у настојању да заступим све најзначајније српске писце са по једним комадом који најбоље и најпотпуније одражава њихову представу о странцима. Комади су анализирани упоредно, компаративном , историјско-социолошком методом. Истраживање има основу у упоредној анализи основних етничких карактеристика странаца (менталитет, језик, физички изглед, вероисповест, музика, народна ношња, музика) приказаних у драмским текстовима с једне и презентовању историјско-социолошке грађе која се односи на етничке карактеристике с друге стране.
Рад на овој теми је наметнуо и поделу у поглавља не само по етничкој већ и по родној припадности драмских јунака. Самим тим ће посебна поглавља бити посвећена женама страног порекла као драмским јунакињама (с обзиром да су измештене због свог пола у строгој , патријархалној заједници) , затим припадницима етничких заједница који су кроз нашу историју сматрани саставним делом српског народа али и „другима“ (Јеврејима, Цинцарима, Ромима). Посебна поглавља су предвиђена и за људе рођене у „мешовитим“ браковима (који своју омраженост „дугују“, по општем мишљењу заједнице, свом „неодређеном“ идентитету), те јунаке који су „страни“ богови као Марс и Белона у „Трагедокомедији“.

 

Loading...