Андреа Палашти и Александрија Ајдуковић, фотографије и видео

Андреа Палашти: Кратки резови; Александрија Ајдуковић: Модни журнал Беча

Заједничком изложбом Александрија Ајдуковић и Андреа Палашти окончавају своје мастер студије, у класи проф. Ђорђа Одановића на Академији уметности у Новом Саду.

…Оба пројекта документују животе других који имају или немају непосредног додира са животима уметница. Међутим, чињеница да су уметнице ‘механичке очи’ које ‘показују свет онако како га само оне виде’ претпоставку о објективности помера ка претпоставци о субјективном, о истини ка мноштву перспектива и верности истини, о документовању стварности ка фикционализацији стварности. Ова неизвесност по мишљењу многих савремених аутора чини документарне праксе једном од најиновативнијих форми савремене уметности и то управо зато што производи нове зоне у којима се поново промишља однос између естетике и етике, фикције и чињенице, моћи документарног и потенцијала документарног, и између уметности и савремених друштвених, политичких и економских околности.
из текста у каталогу, Јасмина Чубрило

Александрија Ајдуковић (Осијек, 1975) дипломирала је на Академији уметности “БК” у Београду, -дсек за фотографију, у класи Милана Алексића. Од 2005. члан је УЛУС-а, а од 2006. је у статусу самосталног уметника. Гост-студент је код Марине Гржинић на класи за постконцептуалну уметничку праксу на бечкој Ликовној академији. Добитница је Хенкел Арт Аwард за младог уметника 2005. и Награде 45. Октобарског салона. Кроз портетисање случајних пролазника на елабориран и духовит начин бележи феномене везане за савремени живот и његове свакодневне рефлексије у домену моде, поп културе и лифестyле-а (не)урбаних средина.
Андреа Палашти (Нови Сад, 1984). дипломирала је на Академији уметности у Новом Саду на Катедри за нове ликовне медије и фотографију – одсек фотографија, у класи професора Ђорђа Одановића. До сада је своје радове представљала на три самосталне и више групних изложби у земљи и иностранству. Бави се истраживањима, покушавајући да теме и људе упозна преко фотографије.

Кратки резови представљају наставак истраживања који је Андреа Палашти започела на студијама и може се сматрати својевсним wорк ин прогресс. Рад у форми визуелног дневника говори о протеклим тренуцима, људима, местима. Користећи фотографију, Андреа Палашти разматра одредбе породице, пријатељства и односе унутар тих друштвених форми. Кратки резови као серија фотографија се бави пролазним тренуцима, доколицом, досадом и усамљеношћу. Како сама уметница каже акцент рада је на приватним животима (портретима) њених пријатеља који још увек нису одрасли у друштвеном смислу – мислећи на одрасле особе у конвенционалном смислу (посао, брак, итд.) и њених родитеља који су изгубили ове друштвене етикете. Иако постоји генерацијски јаз између њених пријатеља и родитеља, ипак постоји одређена сличност а њу видим у оријентацији према објектима и у свету. Наиме, у досади. (…)

Из текста Андрије Филиповић: Простор и време досаде у фотографијама Андрее Палашти

Модни журнал Србије добија свој наставак у раду Модни журнал Беча на којем сам радила у Бечу. Као стипендиста WУС Аустриа групе и гост студент словеначке теоретичарке медија и уметнице Марине Гржинић, на бечкој Академији уметности на класи за постконцептуалне уметничке праксе, била сам у прилици да месец дана боравим у Бечу где сам фотографисала, интервјуисала, снимала видео записе међу представницима наше дијаспоре (ово наше подразумева еx Yу простор). Тема снимања била је, као и до сада, одевање, преференције у одевању, мода и сродне појаве везане за свакодневни живот и егзотику свакодневног. Одевање се јавља као својеврстан МцГуффин ефекат, објекат на који се сви концентришу, али који је од ефемерног значаја за самог приповедача и причу. Термин журнал преузет је, такође, из филмске терминологије, а подразумева петнаестоминутне прилоге о културно историјском наслеђу, или су функцију дизања радног елана код људи приказујући теме из привреде, а приказивани су пре редовних филмских пројекција у биоскопима. Теме су временом исцрпљене и неки аутори интерпретираће ове журнале на свој начин. Модни журнал Беча ослања се на искуства и првобитних и ових других журнала.

Александрија Ајдуковић