Arhitektura u kontekstu 2-„Profesija arhitekta-konzervator“

O profesiji arhitekta-konzervator, o uslovima rada u našoj sredini, domaćim i međunarodnim standardima, legislativi i ličnom iskustvu na brojnim projektima razgovaraju Aleksandra Šević, arhitekta i Vera Pavlović-Lončarski, istoričar umetnosti.
Zaštita kulturnog nasleđa ne predstavlja očuvanje svega onoga što se može podvesti pod kategoriju „zaveštanje prošlosti“. U odnosu na graditeljsko nasleđe štiti se samo ono što je kroz proces vrednovanja prepoznato kao značajno.U tom procesu je izuzetno važna uloga arhitekte- konzervatora koji mora da prepozna vrednost nasleđa, da ga prouči, izvrši njegovu valorizaciju i da bude u stanju da ga sagleda u širem kontekstu. Arhitekta- konzervator je dužan da poznaje ne samo istoriju arhitekture, stilske karakteristike, građevinske materijale, tehnike građenja, već i društvene procese koji su uslovili nastanak objekta koji je predmet zaštite. Ta vrsta znanja je neophodna kako bi se kulturno nasleđe na najbolji način integrisalo u sve savremene procese.
U ulozi projektanta arhitekta-konzervator mora da iskaže i kreativnost posebne vrste. Njegova uloga je izuzetno složena, jer bolje od ostalih projektanata mora da razume ograničenja, a da pri tom stvori novu vrednost koja će ne samo naglasiti značaj već će i doneti novi kvalitet objektu koji je pod zaštitom. Taj novi kvalitet ogleda se u produžetku trajanja spomenika kulture, njegovom celishodnijem korišćenju, integraciji sa prostorom, komunikaciji sa posmatračima i održivom razvoju.

Aleksandra Šević, arhitekta i konzervator u Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, diplomirala je 1989. godine na Arhitektonskom fakultetu Univeziteta u Beogradu. Nakon završenih studija radila je kao samostalni projektant u nekoliko projektnih biroa. Zaštitom kulturnog nasleđa bavi se od 2002. godine od kada radi u Zavodu. Tokom rada na zaštiti kulturnog nasleđa izradila je sa saradnicima više projekata i vršila nadzor nad rekonstrukcijom, restauracijom, konzervacijom i revitalizacijom kulturnih dobara i dobara pod prethodnom zaštitom među kojima su najznačajniji: Kapetan Mišino zdanje, Beogradska zadruga, Zgrade penzionog fonda beočinske fabrike cementa, Zadužbine Sime Andrejevića Igumanova, Narodni muzej Beograd, Muzej nauke i tehnike, Muzej Jovana Cvijića, Hotel Moskva, Bioskop Balkan, Hotel EXCELSIOR i dr.

Vera Pavlović Lončarski, istoričar umetnosti-konzervator, od 1980. je zaposlena u Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. U periodu od 2001. do 2004.godine bila je direktor gradskog Zavoda za zaštitu, a u periodu od 2007. do 2012. Godine direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Autor je brojnih tekstova i izložbi o arhitekturi Beograda i vezama sa evropskom arhitekturom, saradnik u brojnim radio i TV emisijama o kulturnom nasleđu, član redakcije časopisa „Nasleđe“ od osnivanja 1997, predstavnik Srbije u Komitetu UNESKO. Vera Pavlović-Lončarski je autor projekta „Svetska baština Srbija“ koji je Srbiji omogućio mesto u Komitetu UNESKO za svetsku baštinu. Dobitnik je nagrade Društva konzervatora Srbije za doprinos zaštiti kulturnog nasleđa, nagrada Društva arhitekata Moskve i Saveza arhitekata Rusije za koautorstvo izložbe i kataloga „Ruski arhitekti u Beogradu“.