„Belgrade saxperience“ – Dvestogodišnjica rođenja Adolfa Saksa

10.10.2014, 20:00.
blank-image

Prvi međunarodni festival saksofona u Srbiji Belgrade Saxpeience održaće se povodom velikog jubileja – 200 godina od rođenja Adolfa Saksa. Ovim povodom biće premijerno izveden Koncert za saksofon I. Jevtića. Na svečanom otvaranju beogradska publika će imati priliku da čuje čuvenog francuskog saksofonistu Kloda Delangla, kao i našeg saksofonistu Milana Savića. Zajedno sa njima će nastupiti Simfonijski orkestar RTS-a pod dirigentskom palicom Stanka Jovanovića.

Program:
Ivan Jevtić
Koncert za alt saksofon i gudački orkestar (svetska premijera)
Allegro con spirit
Andante cantabile
Allegrissimo
solista: Milan Savić

Anri Tomazi
Koncert za alt saksofon i simfonijski orkestar
Andante – Allegro
Giration – Allegro
solista: Klod Delangl

Pol Moris
Slike iz Provanse, svita za alt saksofon i orkestar
Farandoulo di Chatouno
Cansoun per ma mio
La Boumanio
Dis Alyscamps, l’amo souspire
Lou Cabridan
solista: Klod Delangl

Moris Ravel
Pavana za umrlu infantikinju
solista: Klod Delangl

Biografije:
Solista, istraživač i pedagog, Klod Delangl, jedan od najboljih savremenih saksofonista, predstavlja vodeću ličnost francuskog saksofona. Izvodjač mnogih klasičnih dela, on sistematski obogaćuje i ohrabruje stvaranje repertoara za saksofon sarađujući sa najpoznatijim kompozitorima današnjice promovišući mlade talente. Od 1986 je saradnik ansambla InterContemporain, a u svojoj bogatoj karijeri nastupao je sa najprestižnijim orkestrima: London BBC, Radio France, Radio of Finland, WDR Köln, Berlin Philharmonic, Kioi Tokyo, Metropolitan Tokyo Symphony, Symphonic Orchestra of Singapore i sarađivao sa muzičarima kao što su: D. Robertson, P. Eötvös, K. Nagano, E.P. Salonen, Miung Wung Chung, G. Bernstein i mnogim drugim dirigentima.
Nastupao je po pozivu na mnogim značajnim festivalima kao što su Présences Radio France, Musica Nova Festival i Zagreb Bienniale, a Festival Musica u Strazburu nedavno ga je pozvao da izvede svetsku premijeru programa Tango Futur koji je posle izveden na festivalu Aix en Musique i u teatru Palais Royal u Parizu.
Strastven prema instrument on prevazilazi ulogu soliste i istražuje nove mogućnosti saksofona u Muzičko-akustičkim laboratorijama pariskog Univerziteta, a rezultati njegovih istraživanja na akustici saksofona predstavljaju dragoceno sredstvo u saradnji sa kompozitorima.
Snimao je za BIS, Deutsche Grammophon, Harmonia Mundi, Erato i Verany, promovišući francusku muziku i otkrivajući nove horizonte od repertoara brilijantnog Adolfa Saksa, do avangardnih dela i popularnog repertoara. Nakon dobijanja nekoliko izuzetnih prvih nagrada na Conservatoire National Supérieur de Musique u Parizu, Klod Delangl je 1988. godine postavljen za profesora, gde je stvorio najprestižniju klasu saksofona na svetu. Studenti svih nacionalnosti žele da pohađaju ovaj program, koji kombinuje koncerte sa mogućnošću studiranja sa značajnim kompozitorima i nudi veliki broj interdisciplinarnih aktivnosti. U Evropi, Severnoj Americi, Južnoj Americi, Australiji i Aziji, Klod Delangl je često pozvan da održi saeminare.
Trenutno ga zastupa izdavačka kuća Henri-Lemoine iz Priza, za koju radi na prikupljanju i izdavanju novog materijala i reizdanju klasičnih dela, a ne treba zaboraviti ni njegove publikacije iz oblasti pedagogije.

Milan Savić je diplomirao saksofon na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi prof. Gordana Tudora, a klarinet na FMU u Beogradu u klasi prof. Ante Grgina. Kao mladi klarinetista u toku školovanja nastupao je kao solista na Mokranjčevim danima, na Kolarcu i širom Srbije uz pratnju omladinske filharmonije. Dobitnik je prvih nagrada na republičkim takmičenjima i festivalima i nastupao je u televizijskim i radio emisijama na RTS-u, Studiju B, B92, RTV-u.
Kao saksofonista je do sada je imao nekoliko resitala u Narodnoj biblioteci i Kulturnom centru Beograd, nastupio je na Kolarcu sa gudački orkestrom Metamorfozis, a premijerno je izvodio kompozicije renomiranih domaćih kompozitora kao što su Ivan Jevtić, Aleksandar Sedlar Bogoev, Ante Grgin, Svetlana Savić i Mirjana Veljković .
Pored samostalnih resitala i solističkog nastupanja često je angažovan u orkestrima Beogradske filharmonije, Simfonijskog orkestra RTS-a, Pozorišta Madlenijanum, sa kojima je nastupao na mnogim koncertima i turnejama u zemlji i inostranstvu. Nastupa sa pijanistkinjom Ivanom Karajkov, ansamblima Gradilište, Simfonieta, Metamorfozis itd.
Pohađao je majstorske škole i seminare kod profesora kao što su: Claude Delangle, Vincent David, Jean-Yves Formeau (Francuska), Arno Bornkamp (Holandija), Daniel Gauthier (Nemačka), Masataka Hirano (Japan), Miha Rogina, Matjaž Drevensek (Slovenija), Tomislav Žužak (Hrvatska) i drugi.
Od 2006. godine radi kao profesor klarineta i saksofona u MŠ Josip Slavenski u Beogradu, a njegovi učenici su dobitnici nagrada na republičkim i međunarodnim takmičenjima.

Simfonijski orkestar Radio-televizije Srbije je osnovan 1937. godine pod nazivom Veliki simfonijski orkestar. Od tada su orkestrom rukovodili i/ili dirigovali: Fjodor Selinski, Vojislav Vučković, Stevan Hristić, Krešimir Baranović, Oskar Danon, Đura Jakšić, Živojin Zdravković, Davorin Županić, Angel Šurev, Mladen Jagušt, Radivoje Spasić, Vančo Čavdarski, Stanko Jovanović i Bojan Suđić.
Osnovna misija orkestra vezana je za potrebe programa radija i televizije i snimanja za Fonoteku radija. Tokom sedam i po decenija programski ciljevi nisu se promenili: kvalitetno (najčešće premijerno) izvođenje i snimanje ostvarenja domaće muzike i premijerno predstavljanje onih ostvarenja svetske umetničke baštine koja do tada nisu bila prisutna na našim koncertnim podijumima. To se pogotovo odnosi na obimnija vokalno-instrumentalna dela pri čijem izvođenju je SO RTS nastupao zajedno sa Horom RTS.
Sa Simfonijskim orkestrom Radio-televizije Srbije nastupali su neki od najpoznatijih svetskih dirigenata (Igor Markevič, Zubin Mehta, Efrem Kurc, Fridrih Caun, Šarl Ditua, Lorin Mazel, Žan Pol Žakija, Mstislav Rostropovič, Vladimir Fedosejev, Aleksandar Apolin, Milen Načev, Arnold Kac, David Porselajn, Lejf Segerstam, Vladimir Kranjčević), dok su najviše snimaka i koncerata sa vrhunskim umetničkim rezultatima ostvarili Mladen Jagušt, Vančo Čavdarski i Bojan Suđić.
SO RTS je nastupao na svim značajnim festivalima u Jugoslaviji i Srbiji (nijednom nije propustio BEMUS!), a ostvario je i uspešne turneje u Italiji, Francuskoj, Nemačkoj, Švajcarskoj, Španiji, Grčkoj, Rumuniji i Maroku.
Za dotadašnje velike uspehe u svojoj kulturnoj i umetničkoj misiji, zajedno sa svojim šefom-dirigentom Bojanom Suđićem, SO RTS je 2008. godine dobio priznanje Izvanredni zlatni beočug.

Stanko Jovanović (Beograd,1968) je diplomirao dirigovanje 1992. godine na FMU u Beogradu, u klasi prof. Jovana Šajnovića. Naredne godine postao je stalni honorarni dirigent RTS-a. Od 1996. godine stalni je dirigent Simfonijskog orkestra RTS, sa kojim ostvaruje veći broj zapaženih koncerata i snimaka (snimio je 7 diskova kao dirigent i dva kao pijanista). Posebno mesto u njegovoj karijeri zauzimaju koncerti sa Londonskim kamernim orkestrom, Montrealskom filharmonijom, Orkestrom Akademije u Torontu, kamernim orkestrom iz Badena, kao i tradicionalni Novogodišnji koncert u Milanu. Od 1999. godine radi kao šef dirigent Filharmonije mladih Borislav Pašćan. U Operi i teatru Madlenianum dirigovao je nekoliko premijernih operskih izvođenja. Od 2006. godine je šef dirigent Opere i Teatra Madlenianum.
Stalni je gost dirigent Segedinske i Subotičke filharmonije. Kao aranžer dugogodišnji je saradnik velikih Rumunskih Nacionalnih orkestara…

Ivan Jevtić (Beograd) je završio kompoziciju na Muzičkoj akademiji u Beogradu u klasi profesora Stanojla Rajičića. Nastavio je usavršavanje na Pariskom nacionalnom konzervatorijumu za muziku u klasi francuskog kompozitora Olivijea Mesijana, a potom i u Beču, kod profesora Alfreda Ula na Visokoj školi za muziku (Herderova stipendija). Od 1978. živi i radi kao slobodni umetnik. Dela Ivana Jevtića su izvođena od strane eminentnih muzičkih u skoro svim zemljama Evrope, Severnoj i Južnoj Americi, Rusiji, Japanu i Kini. Do danas je Ivan Jevtić napisao više od 100 kompozicija u oblasti kamerne, koncertantne i simfonijske muzike. Njegova dela su su izdata kod sledećih izdavača: A. Leduc, G. Billaudot, Chant du Monde i Éds. Bim. Štampano je oko 20 CD izdanja sa njegovim kompozicijama u Srbiji, Francuskoj, Švedskoj, SAD, Nemačkoj, Japanu…. Godine 2003. je izabran za Dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti SANU.

Loading...