„Belgrade saxperience“ – Двестогодишњица рођења Адолфа Сакса

Први међународни фестивал саксофона у Србији Belgrade Saxpeience одржаће се поводом великог јубилеја – 200 година од рођења Адолфа Сакса. Овим поводом биће премијерно изведен Концерт за саксофон И. Јевтића. На свечаном отварању београдска публика ће имати прилику да чује чувеног француског саксофонисту Клода Делангла, као и нашег саксофонисту Милана Савића. Заједно са њима ће наступити Симфонијски оркестар РТС-а под диригентском палицом Станка Јовановића.

Програм:
Иван Јевтић
Концерт за алт саксофон и гудачки оркестар (светска премијера)
Allegro con spirit
Andante cantabile
Allegrissimo
солиста: Милан Савић

Анри Томази
Концерт за алт саксофон и симфонијски оркестар
Andante – Allegro
Giration – Allegro
солиста: Клод Делангл

Пол Морис
Слике из Провансе, свита за алт саксофон и оркестар
Farandoulo di Chatouno
Cansoun per ma mio
La Boumanio
Dis Alyscamps, l’amo souspire
Lou Cabridan
солиста: Клод Делангл

Морис Равел
Павана за умрлу инфантикињу
солиста: Клод Делангл

Биографије:
Солиста, истраживач и педагог, Клод Делангл, један од најбољих савремених саксофониста, представља водећу личност француског саксофона. Изводјач многих класичних дела, он систематски обогаћује и охрабрује стварање репертоара за саксофон сарађујући са најпознатијим композиторима данашњице промовишући младе таленте. Од 1986 је сарадник ансамбла ИнтерЦонтемпораин, а у својој богатој каријери наступао је са најпрестижнијим оркестрима: Лондон ББЦ, Радио Франце, Радио оф Финланд, WДР Кöлн, Берлин Пхилхармониц, Киои Токyо, Метрополитан Токyо Сyмпхонy, Сyмпхониц Орцхестра оф Сингапоре и сарађивао са музичарима као што су: Д. Робертсон, П. Еöтвöс, К. Нагано, Е.П. Салонен, Миунг Wунг Цхунг, Г. Бернстеин и многим другим диригентима.
Наступао је по позиву на многим значајним фестивалима као што су Прéсенцес Радио Франце, Мусица Нова Фестивал и Загреб Биенниале, а Фестивал Мусица у Стразбуру недавно га је позвао да изведе светску премијеру програма Танго Футур који је после изведен на фестивалу Аиx ен Мусиqуе и у театру Палаис Роyал у Паризу.
Страствен према инструмент он превазилази улогу солисте и истражује нове могућности саксофона у Музичко-акустичким лабораторијама париског Универзитета, а резултати његових истраживања на акустици саксофона представљају драгоцено средство у сарадњи са композиторима.
Снимао је за БИС, Деутсцхе Граммопхон, Хармониа Мунди, Ерато и Веранy, промовишући француску музику и откривајући нове хоризонте од репертоара брилијантног Адолфа Сакса, до авангардних дела и популарног репертоара. Након добијања неколико изузетних првих награда на Цонсерватоире Натионал Супéриеур де Мусиqуе у Паризу, Клод Делангл је 1988. године постављен за професора, где је створио најпрестижнију класу саксофона на свету. Студенти свих националности желе да похађају овај програм, који комбинује концерте са могућношћу студирања са значајним композиторима и нуди велики број интердисциплинарних активности. У Европи, Северној Америци, Јужној Америци, Аустралији и Азији, Клод Делангл је често позван да одржи саеминаре.
Тренутно га заступа издавачка кућа Хенри-Лемоине из Приза, за коју ради на прикупљању и издавању новог материјала и реиздању класичних дела, а не треба заборавити ни његове публикације из области педагогије.

Милан Савић је дипломирао саксофон на Академији уметности у Новом Саду у класи проф. Гордана Тудора, а кларинет на ФМУ у Београду у класи проф. Анте Гргина. Као млади кларинетиста у току школовања наступао је као солиста на Мокрањчевим данима, на Коларцу и широм Србије уз пратњу омладинске филхармоније. Добитник је првих награда на републичким такмичењима и фестивалима и наступао је у телевизијским и радио емисијама на РТС-у, Студију Б, Б92, РТВ-у.
Као саксофониста је до сада је имао неколико реситала у Народној библиотеци и Културном центру Београд, наступио је на Коларцу са гудачки оркестром Метаморфозис, а премијерно је изводио композиције реномираних домаћих композитора као што су Иван Јевтић, Александар Седлар Богоев, Анте Гргин, Светлана Савић и Мирјана Вељковић .
Поред самосталних реситала и солистичког наступања често је ангажован у оркестрима Београдске филхармоније, Симфонијског оркестра РТС-а, Позоришта Мадленијанум, са којима је наступао на многим концертима и турнејама у земљи и иностранству. Наступа са пијанисткињом Иваном Карајков, ансамблима Градилиште, Симфониета, Метаморфозис итд.
Похађао је мајсторске школе и семинаре код професора као што су: Цлауде Делангле, Винцент Давид, Јеан-Yвес Формеау (Француска), Арно Борнкамп (Холандија), Даниел Гаутхиер (Немачка), Масатака Хирано (Јапан), Миха Рогина, Матјаж Древенсек (Словенија), Томислав Жужак (Хрватска) и други.
Од 2006. године ради као професор кларинета и саксофона у МШ Јосип Славенски у Београду, а његови ученици су добитници награда на републичким и међународним такмичењима.

Симфонијски оркестар Радио-телевизије Србије је основан 1937. године под називом Велики симфонијски оркестар. Од тада су оркестром руководили и/или дириговали: Фјодор Селински, Војислав Вучковић, Стеван Христић, Крешимир Барановић, Оскар Данон, Ђура Јакшић, Живојин Здравковић, Даворин Жупанић, Ангел Шурев, Младен Јагушт, Радивоје Спасић, Ванчо Чавдарски, Станко Јовановић и Бојан Суђић.
Основна мисија оркестра везана је за потребе програма радија и телевизије и снимања за Фонотеку радија. Током седам и по деценија програмски цилјеви нису се променили: квалитетно (најчешће премијерно) извођење и снимање остварења домаће музике и премијерно представлјање оних остварења светске уметничке баштине која до тада нису била присутна на нашим концертним подијумима. То се поготово односи на обимнија вокално-инструментална дела при чијем извођењу је СО РТС наступао заједно са Хором РТС.
Са Симфонијским оркестром Радио-телевизије Србије наступали су неки од најпознатијих светских диригената (Игор Маркевич, Зубин Мехта, Ефрем Курц, Фридрих Цаун, Шарл Дитуа, Лорин Мазел, Жан Пол Жакија, Мстислав Ростропович, Владимир Федосејев, Александар Аполин, Милен Начев, Арнолд Кац, Давид Порселајн, Лејф Сегерстам, Владимир Крањчевић), док су највише снимака и концерата са врхунским уметничким резултатима остварили Младен Јагушт, Ванчо Чавдарски и Бојан Суђић.
СО РТС је наступао на свим значајним фестивалима у Југославији и Србији (ниједном није пропустио БЕМУС!), а остварио је и успешне турнеје у Италији, Француској, Немачкој, Швајцарској, Шпанији, Грчкој, Румунији и Мароку.
За дотадашње велике успехе у својој културној и уметничкој мисији, заједно са својим шефом-диригентом Бојаном Суђићем, СО РТС је 2008. године добио признање Изванредни златни беочуг.

Станко Јовановић (Београд,1968) је дипломирао дириговање 1992. године на ФМУ у Београду, у класи проф. Јована Шајновића. Наредне године постао је стални хонорарни диригент РТС-а. Од 1996. године стални је диригент Симфонијског оркестра РТС, са којим остварује већи број запажених концерата и снимака (снимио је 7 дискова као диригент и два као пијаниста). Посебно место у његовој каријери заузимају концерти са Лондонским камерним оркестром, Монтреалском филхармонијом, Оркестром Академије у Торонту, камерним оркестром из Бадена, као и традиционални Новогодишњи концерт у Милану. Од 1999. године ради као шеф диригент Филхармоније младих Борислав Пашћан. У Опери и театру Мадленианум дириговао је неколико премијерних оперских извођења. Од 2006. године је шеф диригент Опере и Театра Мадленианум.
Стални је гост диригент Сегединске и Суботичке филхармоније. Као аранжер дугогодишњи је сарадник великих Румунских Националних оркестара…

Иван Јевтић (Београд) је завршио композицију на Музичкој академији у Београду у класи професора Станојла Рајичића. Наставио је усавршавање на Париском националном конзерваторијуму за музику у класи француског композитора Оливијеа Месијана, а потом и у Бечу, код професора Алфреда Ула на Високој школи за музику (Хердерова стипендија). Од 1978. живи и ради као слободни уметник. Дела Ивана Јевтића су извођена од стране еминентних музичких у скоро свим землјама Европе, Северној и Јужној Америци, Русији, Јапану и Кини. До данас је Иван Јевтић написао више од 100 композиција у области камерне, концертантне и симфонијске музике. Нјегова дела су су издата код следећих издавача: А. Ледуц, Г. Биллаудот, Цхант ду Монде и Éдс. Бим. Штампано је око 20 ЦД издања са његовим композицијама у Србији, Француској, Шведској, САД, Немачкој, Јапану…. Године 2003. је изабран за Дописног члана Српске академије наука и уметности САНУ.