БОЈАН БАБИЋ, промоција књига „Девојчице, будите добре“ и „Илегални Парнас“

Учествују: Бојан Бабић, аутор, Владимир Арсенић, књижевни критичар и Томислав Марковић, уредник
Девојчице, будите добре
“Девојчице, будите добре” је разуђено и вишеслојно књижевно дело. Оквир постављен уводним, епистоларним одељком читаоца упознаје с тим да америчка фирма, на самом крају претпоследње деценије прошлога века, одлучује да започне производњу плишаних играчака у тадашњој Југославији. То је крупнооки мајмунчић, лемур назван Аја.
Пратећи судбине девојчица у чијим су се рукама, на овај или онај начин, нашли примерци те једине серије играчака, како на Западном Балкану, тако и у трауматичним регијама ширег окружења, на Медитерану и на просторима некадашње Совјетске империје, али и у наизглед сигурним просторима Беча и других западноевропских градова, Бабић убедљивим приповедним фрагментима оцртава једну универзалну картографију несреће хронолошки постављену између егзекуције и ексхумације диктаторског пара Чаушеску. Одабрани поетички концепт, луцидно повезани низ фрагмената, чини предложену књигу истовремено и романом и збирком кратких прича. Ненаметљиво оцртавање друштвеног контекста на позадини интимних прича чини ову књигу чврсто утемељеном у нашем времену испуњеном различитим траумама.

Илегални Парнас
Главни јунак романа, провинцијски архитекта коме су локални згубидани поспрдно пришили надимак Курвазије, покушава да у родном градићу М. сагради Парнас – комплекс грађевина сачињен од копија Ле Корбизијеових славних вила, капија, капела, манастира и павиљона – културни центар где би се уметници окупљали и радили на својим делима. Врло брзо се суочава са бахатошћу локалних политичара, закулисним тајкунским радњама и читавим реквизитаријем опструкција, типичних за једну темељно девастирану средину. Препуштен сам себи и свом идеализму, млади архитекта покушава да доврши своје животно дело, да сагради оно о чему је одувек сањао. Не схватајући колико је његов подухват неостварив, смештен у келију као основну јединицу становања, Курвазије доспева у сомнабулно стање где се мешају јава и сан, а његов свет бива настањен фантазмагоричним приказама.
Бабић је кроз форму епистоларног романа, поигравајући се традиционалним мотивом двојника, исприповедао причу о мајстору и ученику, али у наглашено пародијском кључу. У 19 писама која Курвазије пише свом идолу Корбизијеу смештена је исповест занесењака коме је највећи домет да се оствари као епигон, али једино што му полази за руком јесте да експресно превали пут од келије до ћелије.
“Илегални Парнас” је манифест пораза и немоћи, потресна прича о судару стваралачког духа и ускогрудог света паланке, али и трагична приповест о човеку који је кренуо путем уметности и доживео суноврат већ на првом кораку, јер није имао довољно снаге и талента да се суочи са неизлечивом стварношћу. Судбину једног јунака Бабић је успео да претвори у визију о узалудности сваког градитељског напора у земљи која је саму себе добровољно преиначила у рушевине. И урбанистичке и људске.

Бојан Бабић је рођен у Београду 1977. године. Гимназију је завршио у Младеновцу, а Филолошки Факултет у Београду, на групи за српску и општу књижевност.
Прву књигу, збирку прича ПЛИ-ПЛИ, објавио је са непуних 19 година, 1996. године у, тада престижној едицијиПегаз Књижевне омладине Србије. Од тада је објавио следеће књиге: Буке у прози (песме у прози, Интелекта, Ваљево, 2003.), Приче о срећи (кратке приче, Трећи Трг, Београд, 2008.), Нељудска комедија(роман, АлгоритамМедиа, Београд, 2010.), Девојчице, будите добре (омнибус-роман, Лево крило, Београд, 2013.), Илегални Парнас (роман, Лево крило, Београд 2013.)
Приче, поезију и новинске текстове је објављивао у часописима, антологијама и порталима у Србији, Хрватској, Црној Гори, на Косову, у Шведској, Сједињеним америчким Државама, Мексику: Улазница, Зарез, Цхаос, Кикинда схорт, Прича за 21. век, антологија Прича за 21. век, Рукописи, Књижевни преглед, Трећи трг, Повеља, Северни бункер, Сиц! (Сарајево), е-новине, Антологија нове српске прозе «Из Београда, с љубављу» – на албанском, Антологија српске поезије «Сви ће писати поезију» – на шведском језику, ИнОтхерWордсМерида (Мексико), Гравел (САД)…
Критике и прикази његових књига су објављивани у различитим часописима, књигама и на порталима: Књижевни преглед, Сарајевски ДАНИ, Бетон, е-новине, Боокса, Yеллоw цаб, Попбоx, Постјугославенска књижевност…
Добитник је једине књижевне стипендије у Србији – стипендије “Фонда Борислав Пекић” 2011. године за дело у настајању – омнибус-роман Девојчице, будите добре. Као представник Србије, учествовао је на фестивалу кратке приче Кикинда схорт. Био је гост резиденцијалног програма европске мреже за писце и преводиоце Традуки у Сарајеву 2012. године. Неке од прича су му преведене на албански, шведски и енглески језик. Роман Илегални Парнас ушао је у ужи избор за НИН-ову награду за роман године 2013.