Бора Ћосић у полету или Проза као предигра за поезију

КЛУБ ПОЛЕТ, ЦЕТИЊСКА 15

Представљање књига поезије Боре Ћосића: „Записи из мртвог дома“, Дуриеуx, Загреб, 2013. и „Развој краљичиног гардисте“, Хрватско друштво писаца, Загреб, 2015. О поезији разговарају и стихове читају: Бора Ћосић, Ибрахим Хаџић и Предраг Чудић
Најчешћи биографски образац развоја једног књижевника подразумева почетак каријере посвећене поезији а тек потом и другим жанровима, најчешће романима. У случају Боре Ћосића било је овако: Након обимног и за српско-хрватско културно подручје вишеструко значајног романескног и есејистичког опуса Бора Ћосић је објавио прву књигу поезије, Иренина соба, 2002. Године 2013. у Загребу је објављена песничка књига Записи из мртвог дома, а 2015. најновија песничка збирка: Развој краљичиног гардисте. Поезију је пак писао континуирано деценијама, а изврсне преводе руских футуристичких песника на српски језик дугујемо управо њему.

Ћосић је ових дана поново у Београду, да лично посведочи о могућностима полета и моћи поезије, након тачно 60 година књижевне каријере.

“Бора Ћосић нам је у замаху своје нове, поетске младости, испоручио још једну добру књигу која се брзо и с ужитком чита; књигу какву је,мање-више, још само он и могао срочити…У рашчлањивању апорија самоуправне свакодневице најјаче му је оружје опет она управо “ћосићевска”, ефектна, духовита иронија и персифлажа. Чак и “сухе”, евиденцијске каталоге онодобне обитељске баштине Ћосић, вјештим поентирањем, успијева претворити у пјеснички успјеле сигнатуре времена”. Марко Погачар о књизи Записи из мртвог дома
У књизи Развој краљичиног гардисте Бора Ћосић се пита: Ко нам то (за нас) тумачи свет? И да ли је “прогрес” заиста пут ка бољитку или само промена доминантне парадигме?
А “како” и “зашто” баш у стиховима Ћосић проговара о овим историјским и савременим комплексима чућемо од песника и прозаиста, Ибрахима Хаџића и Предрага Чудића.

Бора Ћосић, српски и хрватски романописац, есејист, песник и преводилац рођен је у Загребу 1932. године. У раном детињству досељава се у Београд за који је везана његова вишедеценијска књижевна каријера, да би током распада Југославије Ћосић емигрирао у Ровињ, а потом у Берлин. У раној младости преводио је песнике руског футуризма, Мајаковског и Хљебникова, писао филмске дијалоге, а године 1969. адаптирао је текст за прву поставку мјузикла Коса у Атељеу 212. Списатељску каријеру започиње романом Кућа лопова из 1956. Следе књиге есеја Видљиви и невидљиви човек, 1962. и Содома и Гомора, 1963. године. Аутор је култног романа новије српске и југословнеске прозе, Улога моје породице у светској револуцији, 1969, текста који пародира идеологију и политички систем поратне социјалистичке државе. “Један од последњих интелектуалаца који се емоционално искрено идентификовао с југославенском химером, с мешавином елегичности и мучнога пропитивања након њена распада.” (www.дуриеуx.хр) Његови неконвенционални романи о Крлежи, Послови/сумње/снови Мирослава Крлеже, 1983, и Доктор Крлежа, 1988, јединствен су допринос тумачењу књижевности српско-хрватске и средњоевропске културе. Следе књиге (избор): Дневник апатрида, 1993 Добра владавина (и психопатологија њеног свакодњевља), 1995 Царинска декларација, 2000, Поглед малоумног, 2001, Нулта земља, 2002, Изгнаници, 2005, Конзул у Београду, 2007, Кратко детињство у Аграму, 2011, Доручак код Мајестица, 2011., Мирни дани у Ровињу, 2014.
Књиге Боре Ћосића објављују се у Европи. Добитник је многобројних еуропских награда.