BUDI MONALIZA Uglješe Vrcelja i Vladimira Tatarevića

Svako ima svoj lični predmet obožavanja. I to ne negde daleko, nego tu, oko sebe, na dohvat ruke. Svako ima svoje lično nadahnuće. Svako ima svoju ličnu Đokondu. Petar Papić, pisac
Nakon pariske premijere u Kulturnom centru Srbije u Parizu, u Pop-up prostoru Kulturnog centra Beograda, od 14. do 21. novembra, biće predstavljena izložba foto-portreta BeMonaLisa (Budi Mona Liza), autora Uglješe Vrcelja i Vladimira Tatarevića, kojima je najpoznatija ikona slikarstva poslužila kao inspiracija da se ljudi iz njihovog okruženja osete kao Mona Liza.

Na otvaranju, u četvrtak, 14. novembra u 20.00 sati biće održan performans – photo session na kome će autori fotografisati Beograđane u ulozi Mona Lize. Fotografije nastale ovom prilikom biće podeljene učesnicima na svečanom zatvaranju izložbe u četvrtak, 21. novembra u 20.00 sati.

O ovom projektu Ivan Manojlović, kustos – istoričar umetnosti, kaže: U svojim „Mona Lizama” Vrcelj i Tatarević otvaraju nove prostore umetničkog dijaloga, uvodeći sadržaj poznate figuralne kompozicije ovekovečene istorijom umetnosti i od nje konstruišu svojevrstan foto-tapet. Stapanje istorijskog, istorifikovanog i savremenog postignuto je u potpunosti, a time i konceptualno ukidanje razlike u vremenima nastanka prizora. Vrceljeva i Tatarevićeva strategija kritikovanja odmah postaje prepoznatljiva.

Dekonstrukciju poznatog remek dela iz 16. veka Vrcelj i Tatarević će izrvšiti ne samo upotrebom drugačijeg medija (fotografije), već i činjenicom da za svoje „Mona Lize” biraju ljude iz svog okruženja. „Mona Lize” na ovim fotografijama su muške i ženske figure, čime umetnici u svoj rad uvode dijalog na temu jednakosti subjekata portretne umetnosti nasuprot vekovnoj dominaciji ženskog tela kao ideala lepote.

Uglješa Vrcelj se po završetku Mašinskog fakulteta bavio proizvodnjom nameštaja i do danas ima 50 autorskih dela zaštićenih u Zavodu za intelektualnu svojinu Republike Srbije. Od 2000. godine bavi se svim segmentima marketinga, od accounting-a, produkcije, preko digitalnih medija i advertising-a do PR-a. Paralelno, Vrcelj ne zapostavlja ni umetnost. Od prve samostalne izložbe 2010. do sada je imao ukupno tri, kao i jedan performans. Učestvovao je i na grupnoj izložbi u Moskvi (Art Moscow).

Vladimir Tatarević je diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti Univerziteta umetnosti 1997. godine. Posle završetka magistarskih studija obišao je više od trideset zemalja radeći za Trans Ocean Photos. Od 2000. do 2002. je radio u Atlanti (Džordija, SAD) kao fotograf za različite kompanije. Godine 2002. osvojio je prvu nagradu na nacionalnom takmičenju fotografa “Life touch” u Atlanti. Po povratku u rodni Beograd karijeru je nastavio kao slobodni umetnik. Tatarević je imao četrnaest samostalnih izložbi, a učestvovao je i na nekoliko međunarodnih izložbi. Izlagao u zemlji i inostranstvu, a poslednja izložba, na poziv Edvarda Lusi Smita, u Berlinu 2009. imala je veliki uspeh. Tatarević je prvi srpski fotograf čija je fotografija (Beogradska mumija) objavljena na naslovnoj strani časopisa Nacional Geographic, a koja je ušla u pet najboljih naslovnih strana sveta za 2007. godinu. Njegov rad je pored toga publikovan i u još nekoliko prestižnih časopisa, kao što su Nature Conservancy, Cosmopolitan, Men’s health. Danas u zvanju docenta predaje fotografiju na Fakultetu primenjenih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.