Катедрала Блажене Дјевице Марије, Хаџи-Милентијева 75
Концерт 9. Међународног фестивала „Дани оргуља – Dies orgranorum“
Четвртак, 2. јул 2009. у 20.30
ЧАБА КИРАЉ, оргуље
Чаба Кираљ (Комло, 1965) је са шест година почео да учи клавир, а неколико година касније и импровизацију, код Марије Апађи, а са дванаест оргуље код Иштвана Лантоша. Завршио је Средњу музичку школу «Бела Барток» у Будимпешти у класи Каталине Халмађи. Примљен је 1983. на Музичку академију «Франц Лист» у Будимпешти, где је студирао клавир у класама Золтана Кочиса и Шандора Фалваја и оргуље у класи Ференца Ђерђелија. Дипломирао је оргуље 1989. године, а клавир 1990. године. Током школовања почео је да наступа као пијаниста и оргуљаш. Захваљујући свом изванредном таленту и извођачкој техници прославио се као изузетан млад уметни који брише границе могућег. Његова склоност ка неуобичајеним музичким средствима пружа публици један готово особен музички доживљај током његових наступа. Чаба Кираљ суверено влада свим извођачким техникама на клавиру и оргуљама.
Наступао је као солиста, али и са тридесетак чувених оркестара, и то широм Европе, у Мађарској Јапану, Сједињеним Државама, Канади, Јужној Кореји, Египту и Индији. Члан је трија Аперто.
Његов репертоар је веома широк, од дела барконе музике до дела савремених композитора. Импровизација је једна од основих карактеристика његовог репертоара. Чаба Кираљ приступа музици на начин на који то чини композитор. О томе сведоче његови бројни музички аранжмани. Урадио је значајан број оргуљашких транскрипција за оркестарска и хорска дела која се често изводе не само у Мађарској, већ и земљама Западне Европе, у Јапану, Сједињеним Државама (нпр. Ф. Лист: Данс Макабре, Прелудијуми; Ј.С.Бах: Бранденбуршки концерти бр. 2, 3, 4; Г. Малер: Симфоније бр. 1, 8; Л. в. Бетовен: Симфонија бр. 9; С. Франк: Симфонија у де-молу; Верди: Реквијем; Ф. Менделсон: Симфонија бр. 4 и Сан летње ноћи).
Неколико пута је изводио комплетна Листова, као и Бахова, дела за оргуље. Добио је награду «Франц Лист» за свој целокупан уметнички ангажман 2003. године. Годину дана касније одржао је низ добротворних концерата како би се прикупила средстава за рестаурацију великих оргуља у катедрали у Печују. Иницирао је 2005. године Међународно такмичење пијаниста у Печују у част Франца Листа. Исте године наименован је за председника Мађарског друштва «Франц Лист».
Од 1997. до 1998. године био је гостујући професор на “Таегу-Хоyсунг” Универзитету у Јужној Кореји, а од 2002. године ради као ванредни професор на уметничкој школи «Мартин Ференц» у Печују. Од 2004. године до 2007. године био је директор Музичког института при Факултету за музику и ликовне уметности у Печују, где тренутно предаје клавир и оргуље.