CARGO EAST, Gazing into Freedom

Изложба савремене уметности Тајвана
CARGO EAST Gazing into Freedom: изложба савремене уметности Тајвана организује представљање уметнице YЕХ Yи-Ли у Ликовној галерији Културног Центра Београда.

YЕХ Yи-Ли је једна од 15 уметника са Тајвана-Република Кина који ће се представити у МСУВ у Новом Саду а њена промоција у Београду у Галерији Културног центра је најава ове велике изложбе тајванске савремене уметности.

Сарадници: Музеј савремене уметности Војводине; Тајвански културни центар у Паризу, Мр.ЦХЕН Цхих-Цхенг, директор; Национални тајвански музеј ликовне уметности у Тајчунгу – Тајван-Република Кина; Мр.ХУАНГ Тсаи-Ланг, директор

Кустоси: Цхенг-Лин Цханг, Светлана Младенов, Сања Којић Младенов и Гордана Добрић (кустоскиња изложбе у Београду)

Царго Еаст се бави промоцијом и представљањем уметничке праксе Тајвана у Србији, као и актуелне уметничке сцене Србије на Тајвану. У фокусу су уметнички радови који кроз употребу савремене уметничке праксе и нових медија истражују аспекте свог друштвеног окружења и могуће релације уметности и места ове две сцене у међународном контексту.

Тајванска уметничка сцена је током последњих двадесетак година постепено формирала своје властите уметничке репере, специфичне у односу на културе својих суседа. Нарочито значајну улогу у том смислу су одиграли уметници млађе генерације, који су развили активни дијалог са интернационалном сценом, како у Азији, Океанији, тако и у Европи. У оквиру пројекта централно место добили су аутори који у својим уметничким радовима, кроз савремени медијски језик истражују различите контексте свог друштвеног окружења и специфичности култура у којима стварају, уз активни критички однос према сопственој историји и традицији. Презентована дела, осим снажне упућености ка обележјима локалног контекста како у избору тема и мотива, тако и у начину коришћења материјала и медија, указују и на веома разноврсну и продуктивну уметничку сцену Тајвана, која је својим универзално разумљивим језиком са разлогом све присутнија у интернационалном културном простору.

Пројекат је замишљен као двогодишњи. Током 2013. би се у Србији представило петнаест уметника са Тајвана, а током 2014. исто толико уметника из Србије на Тајвану, у реномираној јавној иституцији културе, Националном тајванском музеју ликовне уметности у Тајчунгу.

Често узимам поп културу као инспирацију за моје креације без, како се чини, озбиљне расправе и дефинисања. То је приступ који је потпуно занимљив и плитак. Све што је занимљиво, а ипак плитко, најдоминантнија је карактеристика поп културе у овом тренутку. Што је испразнија, то има више значења иза себе. Разграђујем логику и стварам нове вредности у таквом бесмисленом окружењу.

Поп култура и окружење које покушавам да одржим у животу ме хране, док ме животна искуства увек мотивишу да стварам. Моји уметнички радови увек се фокусирају на равнодушне, далеке и порушене односе међу људима, као и односе између људи и природе. Моја прича је увек испричана на описни начин, са замагљеном структуром која је сломљена и неповезана. Прича се налази у двосмисленој ситуацији, између тога да буде испричана јасно и тога да се не може испричати гласно. Ситуација је један од доминантних елемената глобализованог животног стила. Док читају уметнички рад гледаоци увек могу да изаберу да уђу у ситуацију или да оду. Ситуације у мојим прекинутим и неповезаним причама су увек негде између истине и не-реалности, у чему се описује мој неспособан отпор према протоку простора и времена у мом окружењу.

За мене, тело које се креће у простору или времену је један од најдоступнијих медијума. Од 2004. на даље ја сам се често одевала у Рурен (сеоске) костиме и правила уметничке видео радове на многим местима. Таквим костимирањем моје тело се трансформише у различите улоге. Често се маскирам у чудовиште које има чаробне моћи, у вилу или у злу жену. Било да се то дешава у цивилизованом граду или у дивљини света природе као позадини или позорници, ја спроводим у дело уметничку форму са примитивним инстинктом који подсећа на дечију игру, а што је касније презварам у уметничке радове у облику видео рада или интерактивне инсталације.

Тако, кроз искуство у коме збијам шале на свој рачун моја креација добија разиграност која разгаљује душу. У мојим уметничким радовима има ликова који као да потичу из бајки. Ти ликови враћају одрасле изворним стањима и облицима из њиховог детињства. Током игре стварам уметничке радове засноване на мојим примитивним инстинктима. ’У игри’ (играње) коинцидира са ’У стварању’ (стварање) што представља најесенцијалнији део мене као уметника.

YЕХ Yи-Ли