Предавач: Олга Манојловић Пинтар
У културама које инсистирају на памћењу обично се у дубини ради о дуготрајном процесу заборављања и свесног потискивања непожељних или забрањених сећања и знања. Тако функционише процес колективног заборављања ствари којима није дозвољено да постоје у јавном дискурсу. Србија је земља коју карактерише дуга традиција културе заборава.
Циклус О забораву и заборављенима је посвећен материјалности заборава, која се најјаче манифестује у забораву конкретних тела. Трагови материјалног заборава очитавају се као празна места у друштвеном, политичком, историјском, економском, културном и емотивном ткању једне заједнице. Питање о забораву је кључно за данашњу Србију јер се, у крајњој линији, непосредно бави питањем трауме и на индивидуалном и на друштвеном нивоу.
На који начин однос према прошлости формира идентитете и утиче на односе између појединаца и група? На који начин запамћено и заборављено постају слика садашњег – често више и снажније него што су сведочанство о прошлом? Анализа исказивање туге, жалости и поноса у јавном простору кроз подизање споменика полазна је тачка разматрања различитих идеолошких и политичких пројеката и процеса њиховог упросторавања током 20. века.
Др Олга Манојловић Пинтар, научна сарадница Института за новију историју Србије. Бави се истраживањима у области културе сећања и друштвене историје са нагласком на анализи процеса (де)конструкције историјских представа у јавном простору. Њена истраживања су усмерена пре свега на «читања» и контекстуализовања споменика и музејских институција. Ауторка је књиге Археологија сећања, Споменици и идентитети у Србији 1918 – 1989.