CIKLUS O ZABORAVU I ZABORAVLJENIMA // Tema: O zaboravu nepamtljivog

Predavač: Nemanja Mitrović
U kulturama koje insistiraju na pamćenju obično se u dubini radi o dugotrajnom procesu zaboravljanja i svesnog potiskivanja nepoželjnih ili zabranjenih sećanja i znanja. Tako funkcioniše proces kolektivnog zaboravljanja stvari kojima nije dozvoljeno da postoje u javnom diskursu. Srbija je zemlja koju karakteriše duga tradicija kulture zaborava.

Ciklus O zaboravu i zaboravljenima je posvećen materijalnosti zaborava, koja se najjače manifestuje u zaboravu konkretnih tela. Tragovi materijalnog zaborava očitavaju se kao prazna mesta u društvenom, političkom, istorijskom, ekonomskom, kulturnom i emotivnom tkanju jedne zajednice. Pitanje o zaboravu je ključno za današnju Srbiju jer se, u krajnjoj liniji, neposredno bavi pitanjem traume i na individualnom i na društvenom nivou.

Naše uobičajeno razumevanje jeste da se, ne samo znanje, već i smisao mogu pronaći jedino u pamćenju: pamćenje se najčešće shvata kao garant smislenosti našeg sveta. Ali šta ako se suština pamćenja nalazi u zaboravu? Možda u zaboravu koji ne treba shvatiti nešto suprotno pamćenju, već kao iskonsko zaboravljanje onoga što nikada nismo znali? Zato će osnovna tema ovog predavanja biti zaborav onoga čega se ne možemo setiti. U pitanju je događaj koji je prošao, a da se nikada nije odigrao niti bio stvarno prisutan – događaj nepamtljivog koji nema svoje mesto u vremenu. Čitajući Blanšoova dela L’attente l’oubli i L’entretien infini, pokušaćemo da pronađemo odgovor na sledeće pitanje: postoji li kratak i nemoguć trenutak koji se nikada ne završava, između pamćenja i zaborava, koji bi se mogao opisati kao sećanje preko zaboravljanja?, Nemanja Mitrović

Nemanja Mitrović (1980) diplomirao je na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti u Beogradu. MA rad Predstvavljanje nepredstavljivog: o uzvišenom kod Kanta i Liotara napisao je i odbranio na Fakultetu za medije i komunikacije. Doktorirao na Univerzitetu u Aberdinu sa disertacijom (Ne)mogućnost književnosti kao mogućnost etike. Trenutno radi kao asistent na Fakultetu za medije i kominikacije i kao urednik na Trećem programu Radio Beograda.

Program realizujemo u saradnji sa organizacijom Radnička komuna LINKS.
Autorka ciklusa: Svetlana Gavrilović