ЦИКЛУС О ЗАБОРАВУ И ЗАБОРАВЉЕНИМА // Тема: О забораву непамтљивог

11.06.2015, 13:51.
blank-image

Предавач: Немања Митровић
У културама које инсистирају на памћењу обично се у дубини ради о дуготрајном процесу заборављања и свесног потискивања непожељних или забрањених сећања и знања. Тако функционише процес колективног заборављања ствари којима није дозвољено да постоје у јавном дискурсу. Србија је земља коју карактерише дуга традиција културе заборава.

Циклус О забораву и заборављенима је посвећен материјалности заборава, која се најјаче манифестује у забораву конкретних тела. Трагови материјалног заборава очитавају се као празна места у друштвеном, политичком, историјском, економском, културном и емотивном ткању једне заједнице. Питање о забораву је кључно за данашњу Србију јер се, у крајњој линији, непосредно бави питањем трауме и на индивидуалном и на друштвеном нивоу.

Наше уобичајено разумевање јесте да се, не само знање, већ и смисао могу пронаћи једино у памћењу: памћење се најчешће схвата као гарант смислености нашег света. Али шта ако се суштина памћења налази у забораву? Можда у забораву који не треба схватити нешто супротно памћењу, већ као исконско заборављање онога што никада нисмо знали? Зато ће основна тема овог предавања бити заборав онога чега се не можемо сетити. У питању је догађај који је прошао, а да се никада није одиграо нити био стварно присутан – догађај непамтљивог који нема своје место у времену. Читајући Бланшоова дела Л’аттенте л’оубли и Л’ентретиен инфини, покушаћемо да пронађемо одговор на следеће питање: постоји ли кратак и немогућ тренутак који се никада не завршава, између памћења и заборава, који би се могао описати као сећање преко заборављања?, Немања Митровић

Немања Митровић (1980) дипломирао је на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности у Београду. МА рад Предствављање непредстављивог: о узвишеном код Канта и Лиотара написао је и одбранио на Факултету за медије и комуникације. Докторирао на Универзитету у Абердину са дисертацијом (Не)могућност књижевности као могућност етике. Тренутно ради као асистент на Факултету за медије и коминикације и као уредник на Трећем програму Радио Београда.

Програм реализујемо у сарадњи са организацијом Радничка комуна ЛИНКС.
Ауторка циклуса: Светлана Гавриловић

Loading...