CIKULS O ZABORAVU I ZABORAVLJENIMA

Tema: Zaborav na mapi grada: Primer Jagodine Predavačica: Tanja Petrović, Institut za kulturalne studije i studije sećanja, ZRC SAZU, Ljubljana
O CIKLUSU:
U kulturama koje insistiraju na pamćenju obično se u dubini radi o dugotrajnom procesu zaboravljanja i svesnog potiskivanja nepoželjnih ili zabranjenih sećanja i znanja. Tako funkcioniše proces kolektivnog zaboravljanja stvari kojima nije dozvoljeno da postoje u javnom diskursu. Srbija je zemlja koju karakteriše duga tradicija kulture zaborava.

Ciklus O zaboravu i zaboravljenima je posvećen materijalnosti zaborava, koja se najjače manifestuje u zaboravu konkretnih tela. Tragovi materijalnog zaborava očitavaju se kao prazna mesta u društvenom, političkom, istorijskom, ekonomskom, kulturnom i emotivnom tkanju jedne zajednice. Pitanje o zaboravu je ključno za današnju Srbiju jer se, u krajnjoj liniji, neposredno bavi pitanjem traume i na individualnom i na društvenom nivou.

Zaborav na mapi grada: Primer Jagodine
Predavanje nudi pogled u načine rekonfiguracije javnog prostora u Jagodini od kraja socijalizma naovamo. Za razliku od većine bivših industrijskih gradova u „unutrašnjosti“, Jagodina je doživela intenzivnu izgradnju tokom poslednje decenije i doživljava se kao izuzetak i redak primer uspešnog provincijskog grada u Srbiji. Gradske vlasti Jagodinu reklamiraju kao „grad budućnosti“, „mesto gde se Srbija najbrže razvija“ i „Evropu u malom“. Ova, ka budućnosti okrenuta, moderna vizija Jagodine počiva, međutim, na radikalnom brisanju svakog sećanja na drugu, socijalističku modernost, u kojoj se Jagodina (Svetozarevo) i oblikovala kao urbani prostor. Osvetljavajući tenzije između ove dve vizije modernosti i logiku kojom se materijalnost sociajalističke modernizacije briše i sa mape grada i iz sećanja njegovih stanovnika, predavanje se pre svega bavi posledicama ovih procesa na moralne i političke subjektivnosti građana Jagodine.

Tanja Petrović (Jagodina, 1974) je lingvistkinja i antropološkinja. Diplomirala je i magistrirala u Beogradu, a doktorirala u Ljubljani, gde danas živi i radi na Istraživačkom centru Slovenačke akademije nauka i umetnosti (ZRC SAZU). Bavi se jezičkim, kulturnim i društvenim praksama i oblikovanjem sećanja i identiteta na prostorima bivše Jugoslavije. Autorica je četiri monografije, od kojih je poslednja
Yuropa: Jugoslovensko nasledje i politike budućnosti u postjugoslovenskim društvima (Fabrika knjiga, Beograd 2012).