ЦИКУЛС О ЗАБОРАВУ И ЗАБОРАВЉЕНИМА

Тема: Заборав на мапи града: Пример Јагодине Предавачица: Тања Петровић, Институт за културалне студије и студије сећања, ЗРЦ САЗУ, Љубљана
О ЦИКЛУСУ:
У културама које инсистирају на памћењу обично се у дубини ради о дуготрајном процесу заборављања и свесног потискивања непожељних или забрањених сећања и знања. Тако функционише процес колективног заборављања ствари којима није дозвољено да постоје у јавном дискурсу. Србија је земља коју карактерише дуга традиција културе заборава.

Циклус О забораву и заборављенима је посвећен материјалности заборава, која се најјаче манифестује у забораву конкретних тела. Трагови материјалног заборава очитавају се као празна места у друштвеном, политичком, историјском, економском, културном и емотивном ткању једне заједнице. Питање о забораву је кључно за данашњу Србију јер се, у крајњој линији, непосредно бави питањем трауме и на индивидуалном и на друштвеном нивоу.

Заборав на мапи града: Пример Јагодине
Предавање нуди поглед у начине реконфигурације јавног простора у Јагодини од краја социјализма наовамо. За разлику од већине бивших индустријских градова у „унутрашњости“, Јагодина је доживела интензивну изградњу током последње деценије и доживљава се као изузетак и редак пример успешног провинцијског града у Србији. Градске власти Јагодину рекламирају као „град будућности“, „место где се Србија најбрже развија“ и „Европу у малом“. Ова, ка будућности окренута, модерна визија Јагодине почива, међутим, на радикалном брисању сваког сећања на другу, социјалистичку модерност, у којој се Јагодина (Светозарево) и обликовала као урбани простор. Осветљавајући тензије између ове две визије модерности и логику којом се материјалност социајалистичке модернизације брише и са мапе града и из сећања његових становника, предавање се пре свега бави последицама ових процеса на моралне и политичке субјективности грађана Јагодине.

Тања Петровић (Јагодина, 1974) је лингвисткиња и антрополошкиња. Дипломирала је и магистрирала у Београду, а докторирала у Љубљани, где данас живи и ради на Истраживачком центру Словеначке академије наука и уметности (ЗРЦ САЗУ). Бави се језичким, културним и друштвеним праксама и обликовањем сећања и идентитета на просторима бивше Југославије. Ауторица је четири монографије, од којих је последња
Yуропа: Југословенско наследје и политике будућности у постјугословенским друштвима (Фабрика књига, Београд 2012).