режија и сценарио: Џошуа Опенхајмер, Кристине Син, Анонимус фотографија: Карлос Аранго Де Монтис, Ларс Скрее, Анонимус музика: Елин Ојен Вистер
После војног пуча у Индонезији 1965. године, Анвар и његова дружина добили су унапређење и од биоскопских тапкароша постали су вође одреда смрти. Помогли су војсци да за мање од годину дана убије више од миллион комуниста, Кинеза и интелектуалаца. Као иследник и егзекутор једног од најозлоглашенијих одреда, Анвар је сопственим рукама убио на хиљаде људи. Данас он ужива поштовање као оснивач десничарске парамилитарне организације која је настала из одреда смрти. Организација је толико моћна да су њене вође министри у влади који се задовољно хвале свим сојим делима: од корупције и лажирања избора до геноцида.
У филму Чин убиства Анвар и дружина нам причају о убиствима која су починили. Али они не учествују у филму како би сведочили за документарни филм: они желе да буду звезде у филмовима који су им омиљени још од дана када су препродавали карте у биоскопима. Зато изазивамо Анвара и његове пријатеље да ураде игране сцене о свом искуству убијања, адаптирајући их сами у својим омиљеним филмским жанровима – гангстерски, вестерн, мјузикл. Они пишу сценарио, глуме сами себе, па чак и своје жртве.
Награде: Европска филмска академија, БАФТА , Нордијска панорама (Малме) – најбољи документарни филм; Америчка академија за филм – номинација за најбољи документарни филм; Берлин – најбољи дугометражни документарни филм у програму „Панорама“; Копенхаген докс.- најбољи филм; Праг Оне Wорлд Филм Фестивал – Гран при; Шефилд – награда публике