ДАНИ ФРАНЦУСКОГ ФИЛМА /МАЕСТРО И МАРГАРИТЕ …и/

У 21.00 – свечано отварање Фестивала: Све је опроштено / Тоут ест пардоннé (2007); р. Миа Хансен Леве
ДАНИ ФРАНЦУСКОГ ФИЛМА – МАЕСТРО, МАРГАРИТЕ…и –
После програма под називом Француска различитост / Ла диверситé франçаисе из децембра 2006. године, када су приказане најуспешније француске филмске копродукције с циљем да се представи изразита филмска мултикултуралност у овој земљи, Француски културни центар у Београду и Културни центар Београда за октобар ове године припремају још један значајан филмски подухват.
Наиме, од 16. и закључно с 22. октобром, под називом ДАНИ ФРАНЦУСКОГ ФИЛМА, у Дворани Културног центра Београда биће приказано 14 дугометражних играних филмова и пет краћих документараца. Поднаслов Маестро, Маргарите … и провоцира, а под маестром открива изабрана дела великана француског филма Алена Ренеа. Одавно дела овог мајстора режије и једног од највећих живих светских редитеља нису виђена у Београду у збирци од осам репрезентативних играних филмова, почев од чувеног ХИРОШИМО, ЉУБАВИ МОЈА, преко ПРОШЛОГ ЛЕТА У МАРИЈЕНБАДУ, МИРИЈЕЛ, АФЕРЕ СТАВИСКИ, МОГ УЈАКА ИЗ АМЕРИКЕ, МЕЛО, СТАРЕ ДОБРЕ ПЕСМЕ, па закључно са СРЦИМА из 2006, која су очаравала фестивалску публику широм света. Уз њих иде и пет документарних филмова, претежно посвећених уметности, које је Рене урадио у периоду између 1950. и 1958. године. Сви ти филмови се у Београду приказују са рестаурисаних копија за које је држава Француска издвојила значајна средства. Београд је трећи град у Европи који ће гледати освежене копије Ренеових филмова.
Премијера је била у Анжеу, на фестивалу ПРВИ ПЛАНОВИ/ПРЕМИЕРС ПЛАНС, који је пуне две деценије посвећен дебитантским филмовима чији су аутори врло брзо стицали поверење и наклоност и биоскопских и фестивалских гледалаца. А у популарном ДКЦ-у биће приказано шест филмова чији су аутори дебитовали прошле године. Редитељке: Миа Хансен Леве, Карин Тардије, Селин Сиама, Магали Ришар Серано и Џамила Саруи, као праве Маргарите, у својим првим играним филмовима доносе чедност, свежину, али и снагу сопственог израза, пониклог на чврстим коренима претходника. Ален Рене и ове младе даме су МАЕСТРО И МАРГАРИТЕ. У односу на њих дебитантски филм Бартелемија Гросмана
13 МЕТАРА КВАДРАТНИХ је нешто сасвим другачије и њему с правом припада оно и из поднаслова.
За сада је извесно да ће гост фестивала бити оснивач и директор фестивала у Анжеу, Клод Ерик Пуару. Маестро Рене завршава нови филм, а Маргарите су позване у Београд где ће, ако буду дошле, сасвим сигурно бити у првом филмском плану. БИЕНВЕНУЕ !
Небојша Поповић, гост/уредник Филмског програма КЦБ-а

ПРОГРАМ ФЕСТИВАЛА:
ЧЕТВРТАК , 16.10
18.00 – Ноћ и магла / Нуит ет броуиллард (1955); р. Ален Рене / Алаин Реснаис, Хирошимо, љубави моја/ Хиросхима мон амоур (1959); р. Ален Рене/ Алаин Реснаис
21.00 – Све је опроштено / Тоут ест пардоннé (2007) /; р. Миа Хансен Леве / Миа Хансен-Лøве (105)
ПЕТАК, 17.10
18.00 – Герника / Гуерница (1950/И); р. Ален Рене/ Алаин Реснаис, Прошле године у Маријенбаду / Л’аннéе дерниèре à Мариенбад (1961); р. Ален Рене/ Алаин Реснаис
21.00 – У конопцима / Данс лес цордес (2007); р. Магали Ришар-Серано / Магалy Рицхард-Серрано (90)
СУБОТА, 18.10
18.00 – Миријел / Муриел оу Ле темпс д’ун ретоур (1963); р. Ален Рене/ Алаин Реснаис (1963)
21.00 – Расцветавање / Ла наиссанце дес пиеуврес (2007); р. Селин Сиама / Цéлине Сциамма
НЕДЕЉА, 19.10
18.00 – Афера Стависки / Ставискy (1974); р. Ален Рене /Алаин Реснаис
21.00 – 13 метара квадратних / 13м² (2007); р. Бартелеми Гросман / Бартхéлéмy Гроссманн
ПОНЕДЕЉАК, 20.10
18.00 – И кипови умиру / Лес статуес меурент аусси (1953); р. Ален Рене/ Алаин Реснаис, Мој ујак из Америке / Мон онцле д’Амéриqуе (1980); р. Ален Рене /Алаин Реснаис
21.00 – У маминој глави / Ла тêте де маман (2007); р. Карин Тардије / Царине Тардиеу
УТОРАК , 21.10
18.00 – Сва сећања света / Тоуте ла мéмоире ду монде (1956) р. Ален Рене/ Алаин Реснаис; Мело / Мéло (1986); р. Ален Рене/ Алаин Реснаис
21.00 – Баракат / Баракат! (2006); р. Џамила Саруи /Дјамила Сахраоуи
СРЕДА, 22.10
18.00 – Песма с(т)ирена / Ле цхант ду Стyрèне (1958); р. Ален Рене/ Алаин Реснаис, Стара добра песма / Он цоннаîт ла цхансон (1997); р. Ален Рене/ Алаин Реснаис
21.00 – Срца / Цоеурс (2006); р. Ален Рене/ Алаин Реснаис
АЛЕН РЕНЕ
Ален Рене има 86 година и довршава нови филм.
Уз Маноела де Оливеиру и Ерика Ромера спада у најстарије активне европске редитеље.
Почео је са 14 година, као аутор документарних филмова, претежно посвећених уметности, а деби у играном филму филмом ХИРОШИМО, ЉУБАВИ МОЈА (1959) поклапа се са јачањем новог таласа. Ипак, Рене је правио другачије филмове од новоталасоваца.Он је представник такозваног унутрашњег филма јер се више бави самим психолошким стањима него њиховим последицама. Препознатљив је као изразити филмски интелектуалац који воли да експериментише у нарацији и односу према слици и звуку. Зато га и сматрају једим од најзначајнијих филмских модерниста. С друге стране, Рене итекако уме да ужива у конвенцијама и поиграва се њима.
Награђиван је у Венецији, Берлину и Кану, добио је Златни глобус (1951) за кратки филм ПИЦТУРА, два пута је добио награду ЖАН ВИГО, три пута награду ЛУЈ ДЕЛИК, четири пута ЦЕЗАРА…
ИЗАБРАНА ФИЛМОГРАФИЈА ИГРАНИХ ФИЛМОВА:
1959. ХИРОШИМО, ЉУБАВИ МОЈА
1961. ПРОШЛЕ ГОДИНЕ У МАРИЈЕНБАДУ
1963. МИРИЈЕЛ
1966. РАТ ЈЕ ЗАВРШЕН
1974. АФЕРА СТАВИСКИ
1977. ПРОВИЂЕЊЕ
1980. МОЈ УЈАК ИЗ АМЕРИКЕ
1986. МЕЛО
1993. ДОЗВОЉЕНО – ЗАБРАЊЕНО ПУШЕЊЕ
1997. СТАРА ДОБРА ПЕСМА
2006. СРЦА