Na programu je 11 filmova različitog žanra, iz novije bosanskohercegovačke produkcije
U okviru ovog dela programa Festivala, u bioskopu Dvorane Kulturnog centa Beograda biće prikazani dokumentarni i igrani, kratki i dugometražni, kao i animirani filmovi… Među njima su i nagrađeni filmovi sa regionalnih i svetskih festivala i diplomski radovi, kandidati i dobitnici nagrade za najbolji evropski kratki film…
sreda, 19. maj
21.00 Prvo smrtno iskustvo
Bosna i Hercegovina / Italija, 24’, 2001.
Scenario i režija: Aida Begić-Zubčević; uloge: Senad Alihodžić, Ana Vilenica, Nedim Panjeta
direktor fotografije: Erol Zubčević; montaža: Miralem Zubčević; muzika: Igor Čamo, Enes Zlatar ; producenti: Amra Bakšić, Marco Muller; produkcija: Akademija Scenskih Umjetnosti Sarajevo
Dado Bratović, crtač stripova, rođen je 1975. godine u Sarajevu. Majka mu je umrla na porođaju, a identitet oca otišao je sa njom u grob. Cela majčina familija odrekla se Dade i tako je Dado odrastao u Domu za retardiranu decu. Iz doma je pobegao na ulicu kada je napunio 14 godina. Početkom rata, Dado se dobrovoljno prijavljuje u vojsku, te iako maloletan, učestvuje u najtežim borbama. Nakon krvave bitke na Otesu, Dado dezertira. Posle rata, 1996. godine odlazi da izvadi ličnu kartu i saznaje da je još 1992. godine prijavljen da je poginuo. I tu počinje film.
Sasvim lično
Bosna i Hercegovina, 72’, 2005.
Scenario i režija: Nedžad Begović
U dokumentarnom filmu „Sasvim lično“, režiser predočava sliku svog života u Bosni i Hercegovini, uključujući i detalje o borbi njegove porodice da preživi. Nedžad Begović, njegova porodica i bliski prijatelji su glavni likovi ove autobiografske priče koja u dokumentarističko-igranoj formi obuhvata pedesetogodišnje razdoblje života njegovog autora. Begović se uz anegdotsku duhovitost priseća detinjstva u vremenu komunizma, socijalizma, rata u Bosni i Hercegovini i posleratnog perioda. Autor je priču ispričao iz subjektivne perspektive, a u tome su mu pomogli porodica i prijatelji.
Dokumentarac „Sasvim lično“ bio je bosanski kandidat za „Oskara“ za najbolji strani film za 2006. godinu. Nedžad je sam napravio, napisao, snimio, glumio, organizirao… čak je sam sebi omogućio premijeru na Tribeca festivalu. Ovo je jdean od filmova sa najmanjim budžetom na svetu.
četvrtak, 20. maj
17-18.30
Iko
Bosna i Hercegovina, 22’, 2009.
Scenario i režija: Timur Makarević
Iko je još jedan pogled na BiH. Bez ljudi, reči, razmišljanje o zemlji. Eskapizam ili istraživanje? Verovatno oboje. Ovaj dokumentarni film je učestvovao u takmičarskom delu Sarajevo film festivalu 2009. godine.
Mama i tata
Bosna i Hercegovina, 65’, 2006.
Scenario i režija: Faruk Lončarević
Godina je dve hiljade i neka. Ostareli bračni par živi sam u stanu u Sarajevu, ima svoje rituale: kafu, igranje karata, gledanje TV-a. Muž (Tata) preživio je moždani udar i, mada još uvek očuvane fizičke snage, teško komunicira. Žena (Mama) je veoma živahna starija gospođa koja koristi muževljevu invalidnost da, nakon 50 godina, promeni odnos snaga u starinskoj patrijarhalnoj porodici, kako bi se osvetila za sve prevare, nasilje i tvrdoglavost koju je trpela tokom „zajedničkog života“. Tata to ne sme dozvoliti i suprotstavlja se kako jedino može, fizičkom snagom.
Režiser film poredi sa reality show. „U toj kutiji zatvoreni su i naši junaci i ne mogu izići, ali oni, za razliku od onoga što inače vidimo u takvoj vrsti emisija, nisu mladi, lepi, ambiciozni i spremni da se upuste u razne vrste romantičnih avantura, nego upravo stvarni ljudi, naši roditelji, dedovi, bake, pa možda i sami mi, ljudi kojima se izmiče tlo pod nogama i bez tih temelja sve ono što smo uzimali zdravo za gotovo, dobrota, moralnost, ljubav, ruši se kao kula od karata i ostaju mržnja, nasilje, nagoni. Želim da gledaoce uhvatim na mamac kutije i onda, samo za jedno kratko vreme, ponudim nešto drugo od onoga što obično dobijaju iz nje“, kazao je Lončarević.
petak, 21. maj
17-18.30
Dvije škole pod jednim krovom
Bosna i Hercegovina, 29’, 2010.
Produkcija: Fondacija Schüler Helfen Leben (SHL)
Dokumentarni film „Dvije škole pod jednim krovom“ premijerno je prikazan 18. marta 2010. u Domu Oružanih snaga BiH. Fim je osmislila i finansijski podržala Fondacija Schüler Helfen Leben (SHL) koja se već niz godina bavi ovom problematikom, a prikazivanjem filma u izbornoj godini želi da skrene pažnju javnosti na složen problem segregacije srednjoškolaca u BiH. Produkcija filma je urađena u saradnji sa Centrom za savremenu umjetnost Pro.ba.
Premijera filma bila je i prilika da se skrene pažnja na mlade ljude iz cele BiH koji svojim malim, ali značajnim projektima, podržanim kroz SHL-a, menjaju svoje lokalne zajednice i unaprjeđuju položaj svojih vršnjaka.
Dogodilo se na današnji dan
Bosna i Hercegovina, 50’
Autori:
Zoran Ćatić, Sead Kreševljaković, Miki Živanović
subota, 22. maj
17-18.30
Noć je, mi svijetlimo
Bosna i Hercegovina, 14’, 1998.
Režija: Jasmila Žbanić
Dokumentarni film „Noć je, mi svijetlimo“ osvojio je specijalnu nagradu na Sarajevo film festivalu 1998. godine, kao i nagradu žirija New York Expo Film Festivala 1999.
10 Minuta
Bosna i Hercegovina, 12’, 2002.
Režija: Ahmed Imamović; uloge: Almedin Leleta, Satoshi Yahata, Milan Pavlović, Jasna Žalica, Izudin Bajrović, Admir Glamočak, Enis Bešlagić, Elmir Jukić, Sanja Burić; produkcija: Jasmin Duraković; scenario: Srđan Vuletić
Kratak film koji prikazuje deset minuta života japanskog turiste u Rimu 1994. godine i krvavu dramu bosanske porodice koja se istovremeno dešava nedaleko odatle, u Sarajevu pod opsadom za vreme rata u BiH. Dok deset minuta života nekom mogu da ne znače ništa, drugom mogu biti fatalni. Film je dobio nagradu za najbolji evropski kratki film 2002. godine.
Slike sa ugla
Bosna i Hercegovina, 32’, 2003.
Scenario i režija: Jasmila Žbanić
Godine 1992, Jasmilina prijateljica Bilja bila je teško ranjena za vreme granatiranja Sarajeva. Francuski fotoreporter ju je mirno fotografisao kako leži na putu, krvari i uzalud zove u pomoć.Te fotografije su ga učinile poznatim. “Slike sa ugla” rekonstruiše situaciju u kojoj su poslednje vesti vrednije od ljudskog života. Film je dobio nagradu “Veliki pečat” na međunarodnom festivalu dokumentarnog filma “Zagreb Dox” u Zagrebu.
Tolerantia
Bosna i Hercegovina, 6’, 2008.
Režija, produkcija, zvuk, animacija: Ivan Ramadan; muzika: Mostar Sevdah Reunion
Nakon dugačkog sna, heroj ove priče, Bosanac, se budi i počinje da luta. Njegovo rezonovanje je nešto na šta ne treba da budete ljubomorni, ali on nije mnogo različit od vas, takođe. Delite neke stvari sa njim, duboko u sebi. Da li su konflikt i netolerancija sastavni deo ljudske prirode? Da li ih je uvek bilo i da li će ih uvek biti? Ivan Ramadan, rođen 1985, studira arhitekturu u Sarajevu. Ovo je njegov prvi nezavisan kratki film i prvi 3D animirani kratki film u BiH.
Dobio je nagradu “Srce Sarajeva” na 14. Sarajevo Film Festivalu, nominovan za najbolji kratki film 2008. godine, od strane Evropske filmske akademije.
Zgarište
Bosna i Hercegovina, 11’, 2009.
Režija: Amra Mehić; uloge: Dragan Nikolić, Feđa Štukan
Scenario: Namik Kabil; producenti: Zijad Mehić, Amra Bakšić Čamo, Adis Đapo
Direktor fotografije: Erol Zubčević
Deset godina pošto je iz nje izbegao, sredovečni čovek vraća se u svoju predratnu kuću, želeći da je spali i izbriše bolno sećanje. Ali, kuća je prazna i on se suočava lice u lice sa čovekom koji je pobegao iz svoje noćne more da tu započne nov život. Ovo je diplomski film mlade Amre Mehić (1984).