ДАНИ САРАЈЕВА – програм кратких играних, документарних и играних филмова

19.05.2010-22.05, 14:41.
blank-image

На програму је 11 филмова различитог жанра, из новије босанскохерцеговачке продукције

У оквиру овог дела програма Фестивала, у биоскопу Дворане Културног цента Београда биће приказани документарни и играни, кратки и дугометражни, као и анимирани филмови… Међу њима су и награђени филмови са регионалних и светских фестивала и дипломски радови, кандидати и добитници награде за најбољи европски кратки филм…

среда, 19. мај

21.00 Прво смртно искуство
Босна и Херцеговина / Италија, 24’, 2001.
Сценарио и режија: Аида Бегић-Зубчевић; улоге: Сенад Алихоџић, Ана Виленица, Недим Пањета
директор фотографије: Ерол Зубчевић; монтажа: Миралем Зубчевић; музика: Игор Чамо, Енес Златар ; продуценти: Амра Бакшић, Марцо Муллер; продукција: Академија Сценских Умјетности Сарајево

Дадо Братовић, цртач стрипова, рођен је 1975. године у Сарајеву. Мајка му је умрла на порођају, а идентитет оца отишао је са њом у гроб. Цела мајчина фамилија одрекла се Даде и тако је Дадо одрастао у Дому за ретардирану децу. Из дома је побегао на улицу када је напунио 14 година. Почетком рата, Дадо се добровољно пријављује у војску, те иако малолетан, учествује у најтежим борбама. Након крваве битке на Отесу, Дадо дезертира. После рата, 1996. године одлази да извади личну карту и сазнаје да је још 1992. године пријављен да је погинуо. И ту почиње филм.

Сасвим лично
Босна и Херцеговина, 72’, 2005.
Сценарио и режија: Неџад Беговић

У документарном филму „Сасвим лично“, режисер предочава слику свог живота у Босни и Херцеговини, укључујући и детаље о борби његове породице да преживи. Неџад Беговић, његова породица и блиски пријатељи су главни ликови ове аутобиографске приче која у документаристичко-играној форми обухвата педесетогодишње раздобље живота његовог аутора. Беговић се уз анегдотску духовитост присећа детињства у времену комунизма, социјализма, рата у Босни и Херцеговини и послератног периода. Аутор је причу испричао из субјективне перспективе, а у томе су му помогли породица и пријатељи.
Документарац „Сасвим лично“ био је босански кандидат за „Оскара“ за најбољи страни филм за 2006. годину. Неџад је сам направио, написао, снимио, глумио, организирао… чак је сам себи омогућио премијеру на Трибеца фестивалу. Ово је јдеан од филмова са најмањим буџетом на свету.

четвртак, 20. мај
17-18.30
Ико
Босна и Херцеговина, 22’, 2009.
Сценарио и режија: Тимур Макаревић

Ико је још један поглед на БиХ. Без људи, речи, размишљање о земљи. Ескапизам или истраживање? Вероватно обоје. Овај документарни филм је учествовао у такмичарском делу Сарајево филм фестивалу 2009. године.

Мама и тата
Босна и Херцеговина, 65’, 2006.
Сценарио и режија: Фарук Лончаревић

Година је две хиљаде и нека. Остарели брачни пар живи сам у стану у Сарајеву, има своје ритуале: кафу, играње карата, гледање ТВ-а. Муж (Тата) преживио је мождани удар и, мада још увек очуване физичке снаге, тешко комуницира. Жена (Мама) је веома живахна старија госпођа која користи мужевљеву инвалидност да, након 50 година, промени однос снага у старинској патријархалној породици, како би се осветила за све преваре, насиље и тврдоглавост коју је трпела током „заједничког живота“. Тата то не сме дозволити и супротставља се како једино може, физичком снагом.
Режисер филм пореди са реалитy схоw. „У тој кутији затворени су и наши јунаци и не могу изићи, али они, за разлику од онога што иначе видимо у таквој врсти емисија, нису млади, лепи, амбициозни и спремни да се упусте у разне врсте романтичних авантура, него управо стварни људи, наши родитељи, дедови, баке, па можда и сами ми, људи којима се измиче тло под ногама и без тих темеља све оно што смо узимали здраво за готово, доброта, моралност, љубав, руши се као кула од карата и остају мржња, насиље, нагони. Желим да гледаоце ухватим на мамац кутије и онда, само за једно кратко време, понудим нешто друго од онога што обично добијају из ње“, казао је Лончаревић.

петак, 21. мај
17-18.30
Двије школе под једним кровом
Босна и Херцеговина, 29’, 2010.
Продукција: Фондација Сцхüлер Хелфен Лебен (СХЛ)

Документарни филм „Двије школе под једним кровом“ премијерно је приказан 18. марта 2010. у Дому Оружаних снага БиХ. Фим је осмислила и финансијски подржала Фондација Сцхüлер Хелфен Лебен (СХЛ) која се већ низ година бави овом проблематиком, а приказивањем филма у изборној години жели да скрене пажњу јавности на сложен проблем сегрегације средњошколаца у БиХ. Продукција филма је урађена у сарадњи са Центром за савремену умјетност Про.ба.
Премијера филма била је и прилика да се скрене пажња на младе људе из целе БиХ који својим малим, али значајним пројектима, подржаним кроз СХЛ-а, мењају своје локалне заједнице и унапрјеђују положај својих вршњака.

Догодило се на данашњи дан
Босна и Херцеговина, 50’
Аутори:

Зоран Ћатић, Сеад Крешевљаковић, Мики Живановић

 

субота, 22. мај
17-18.30
Ноћ је, ми свијетлимо
Босна и Херцеговина, 14’, 1998.
Режија: Јасмила Жбанић

Документарни филм „Ноћ је, ми свијетлимо“ освојио је специјалну награду на Сарајево филм фестивалу 1998. године, као и награду жирија Неw Yорк Еxпо Филм Фестивала 1999.

10 Минута
Босна и Херцеговина, 12’, 2002.
Режија: Ахмед Имамовић; улоге: Алмедин Лелета, Сатосхи Yахата, Милан Павловић, Јасна Жалица, Изудин Бајровић, Адмир Гламочак, Енис Бешлагић, Елмир Јукић, Сања Бурић; продукција: Јасмин Дураковић; сценарио: Срђан Вулетић

Кратак филм који приказује десет минута живота јапанског туристе у Риму 1994. године и крваву драму босанске породице која се истовремено дешава недалеко одатле, у Сарајеву под опсадом за време рата у БиХ. Док десет минута живота неком могу да не значе ништа, другом могу бити фатални. Филм је добио награду за најбољи европски кратки филм 2002. године.

Слике са угла
Босна и Херцеговина, 32’, 2003.
Сценарио и режија: Јасмила Жбанић

Године 1992, Јасмилина пријатељица Биља била је тешко рањена за време гранатирања Сарајева. Француски фоторепортер ју је мирно фотографисао како лежи на путу, крвари и узалуд зове у помоћ.Те фотографије су га учиниле познатим. “Слике са угла” реконструише ситуацију у којој су последње вести вредније од људског живота. Филм је добио награду “Велики печат” на међународном фестивалу документарног филма “Загреб Доx” у Загребу.

Толерантиа
Босна и Херцеговина, 6’, 2008.
Режија, продукција, звук, анимација: Иван Рамадан; музика: Мостар Севдах Реунион

Након дугачког сна, херој ове приче, Босанац, се буди и почиње да лута. Његово резоновање је нешто на шта не треба да будете љубоморни, али он није много различит од вас, такође. Делите неке ствари са њим, дубоко у себи. Да ли су конфликт и нетолеранција саставни део људске природе? Да ли их је увек било и да ли ће их увек бити? Иван Рамадан, рођен 1985, студира архитектуру у Сарајеву. Ово је његов први независан кратки филм и први 3Д анимирани кратки филм у БиХ.
Добио је награду “Срце Сарајева” на 14. Сарајево Филм Фестивалу, номинован за најбољи кратки филм 2008. године, од стране Европске филмске академије.

Згариште
Босна и Херцеговина, 11’, 2009.
Режија: Амра Мехић; улоге: Драган Николић, Феђа Штукан
Сценарио: Намик Кабил; продуценти: Зијад Мехић, Амра Бакшић Чамо, Адис Ђапо
Директор фотографије: Ерол Зубчевић

Десет година пошто је из ње избегао, средовечни човек враћа се у своју предратну кућу, желећи да је спали и избрише болно сећање. Али, кућа је празна и он се суочава лице у лице са човеком који је побегао из своје ноћне море да ту започне нов живот. Ово је дипломски филм младе Амре Мехић (1984).

Loading...