Децембар у галеријама Културног центра Београда

Галерија Артгет МИЛИЦА МРВИЋ „Сафари“; Подроом галерија ПОЉСКА ШКОЛА АНИМАЦИЈЕ – следећа генерација; Ликовна галерија БОЈАН БЕМ „Годишња доба“

У галерији Артгет представљамо нову серију фотографија САФАРИ Милице Мрвић. У питању је најновији циклус колор фотографија великог формата инспирисан животињама, и употребом њихових шара у моди. Све своје таленте уметница је имплементирала и у овој серији, где на проницљив начин истражује психолошку позадину људске потребе за имитирањем одређених животињских врста. По правилу су то дивље животиње: леопарди, тигрови, гепарди… дивље мачке које изазивају страх, а страх је у људској психи повезан с узбуђењем што све заједно креира снажан еротски набој. Дакле „људске” дивље мачке, супротно од правих, желе да привуку пажњу околине и укажу на своју посебност и важност. Ту су и много питомије али ништа мање препознатљиве животиње попут зебре, жирафе, фламинга, које указују на питому природу људских репликаната али ништа мању потребу за истицањем у урбаном окружењу.
(Из текста мр Иване Томановић Милица Мрвић / Ловац на људе) „Шта они који их носе желе да нам поруче, а шта ми из тога читамо? Шта нас нагони да се заогрнемо у кожу егзотичних и често опасних животињских врста? поистоветимо са снагом и позитивним особинама које се тим животињама приписују?“ – пита се Милица Мрвић кроз ове прецизно осмишљене и реализоване инсценације животињског света у фотографском студију.

У Ликовној галерији Културног центра Београда представљамо изложбу Бојана Бема ГОДИШЊА ДОБА. Бојан Бем у најновијем циклусу фотографија остаје веран избору мотива спортских терена и призорима које је радио током протеклих година у медију цртежа, слици, колажу, последњих година и видеу. Најновији фотографски радови представлјају истраживање нових могућности манипулације сликом, граничних односа артифицијелног и аутентичног, сликаних слика и снимлјених слика, и у том смислу једну нову позицију уметника у односу на савремене уметничке праксе. И као што Ото Толнај наводи у уводном тексту у каталогу: “И онда је наступио стари-нови бемовски поступак. Дигитализоване слике подвргавају се новој обради. Посве подробној. И управо тада започиње и са прочишћавањем сивила унутрашњих простора. Као да их начисто брише гумицом. Избељује. И изнова, сада већ од свеопштег сивила, од мишијег и пацовског сивила, преко чеховљевски сиве (о којој говори Набоков и, рецимо, Хандке), до метафизичке белине. До бемовски невиног света.”

У галерији Подроом гостује Пољска школа анимације – следећа генерација. Аутори пројекта су Катажуна Сурмач и Богуслав Змуџињски. У питању су пројекције радова најмлађе генерације аутора анимираног филма у Пољској. Програм „Пољска школа анимације – следећа генерација“, посвећен Пољској школи анимације, посматра се као културни и филмски феномен, а не као образовни систем. Програм обухвата најзначајнија остварења изабраних аутора, иако филмови нису нужно њихови
најновији радови. Пројекције су подељене у два дела а према првим јавним приказивањима филмова режисера из последње две деценије. Дакле, они се могу назвати једном генерацијом. Ово је тим пре оправдано јер је, након 2000. године, после дугог тешког периода у пољској кинематографији (1990-те) – кад су само ретки успевали да дебитују а да не промене професију – ситуација почела да се мења, да би се на крају потпуно стабилизовала 2005. године, кад је основан Пољски филмски институт. Резултат тога је био да су се филмови режисера који су дуго чекали на излазак у јавност појавили заједно са филмовима аутора који су тек дипломирали. Дакле, цела генерација је дебитовала готово истовремено. Програм који представљамо верно приказује ту ситуацију. Уврштени су и радови најмлађе генерације уметника, који су на прагу своје професионалне и уметничке каријере. Ови филмови успешно преносе принципе Пољске школе анимације: психологизам, експериментални дух, тражење личног филмског језика, визуелног као и музичког и звучног израза. Међутим, то не проистиче из порива да се ствара у једном одређеном тренду, него из свести о резултатима претходних генерација пољских режисера, свести о интернационалним контекстима и уметничкој слободи.