Представљање програмске делатности Библиотеке „Владислав Петковић Дис“, Чачак
Учествују: Бојан Васић, Владимир Стојнић, Андрија Б. Ивановић, Гордана Смуђа, Мирко Јовановић, Бојан Марковић и Јана Алексић
Модератори: Даница Оташевић и Марија Радуловић
* * *
Можда није уобичајено да библиотеке “откривају“ младе песнике и тиме доприносе будућности српске поезије, али Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ у Чачку то чини већ три и по деценије. У окриљу Дисових свечаности и под Дисовим погледом „изван сваког зла“, Библиотека расписује од 1979. конкурс за рукопис за прву песничку збирку написану на српском језику. То је шанса за неафирмисане ауторе старости до 31 године, онолико колико је Дис имао 1911. када је објавио „Утопљене душе“. Награда је – објављивање прве књиге. У едицији „Токови“ сакупљено су 33 књиге, а првенце у Чачку објавили су Живорад Недељковић (1991), Милен Алемпијевић(1995), Јелена Радовановић (2000), Јован Поповић (2001), Јелена Марковић (2002), Драган Радованчевић (2006) и други. Недељковић је данас један од најзначајнијих српских песника, 2011. године добио је и Дисову награду, Јелени Радовановић и Јовану Поповићу прва књига донела је награду „Бранко Радичевић“, Радованчевић је добио више стипендија за усавршавање, Алемпијевић и Јелена Марковић Лукић, огледали су се успешно у више жанрова.
Најмлађу генерацију која је изашла из Дисовог песничког капута чине: Бојан Васић, Владимир Стојнић, Андрија Б. Ивановић, Гордана Смуђа, Мирко Јовановић, Бојан Марковић и Јана Алексић. Збирка „Срча“ Бојана Васића награђена је „Матићевим шалом“ 2010. На њих озбиљно рачуна српска књижевност. Или је они успешно освајају, свако из друге позиције, на свој начин.
Пре 113. година у Београд је дошао непознати младић, будући песник Владислав Петковић Дис. Није дочекан аплаузима, али је оставио неколико антологијских песама, довољно да га се и данас сећамо.“
Даница Оташевић, директор Библиотеке Владислав Петковић Дис