Педагошки рад др Радослава Лазића
Педагошки рад др Радослава Лазића огледа се у три његове основне делатности, наиме, као део уметничког задатка редитеља, да на идејно-естеској основи с глумачким ансамблом и другим уметничким и техничким члановима ансамбла оствари на драмском тексту у датом време-простору уметничку сценску или филмску представу и као део уметничког задатка редитеља да истражује могућности естетичких и технолошких иновација, потом непосредно у универзитетској настави, како у раду са студентима тако у активном залагању за унапређење пропедеутичких институција, најзад у научно-теоријском раду у истраживању, у бризи за стварање стручне библиотеке, како светске тако и домаће, и у стварању научног подмлатка.
Карактер педагошког рада др Радослава Лазића пре свега је специфично уметнички, али има много значајних прилога и за општу педагошку теорију и праксу. ДУМ ДОЦЕНТ, ДИСЦУНТ. НИЈЕ ЗНАЊЕ ЗНАТИ, ВЕЋ ЈЕ ЗНАЊЕ ЗНАЊЕ ДАТИ. БЕЗ ЕТИКЕ НЕМА ЕСТЕТИКЕ. WОРК ИН ПРОГРЕСС, ОДНОСНО, ДЕЛО У НАСТАЈАЊУ, А ДА ЈЕ ДРАМСКО СТВАРАЛАШТВО ГЕСАММТКУНСТWЕРК, ТЈ. ЗАЈЕДНИЧКО ДЕЛО УМЕТНОСТИ.
Ово излагање се темељи на истраживању у склопу мог докторског рада ‘Допринос Радослава Лазића теорији драксих уемтности у области естетике режије’ који сам одбранила 7. новембра 2013. године. За ову прилику сам спровела мање анкетно истраживање коју су подржали неки колеге из уметничке сарадње, Студенти као и колеге из пропедеутике и науке.