DRUŠTVENA MREŽA (SAD) 2010.

U „Društvenoj mreži“ reditelj Dejvid Finčer i scenarista Aron Sorkin istražuju trenutak u kojem je izmišljen Facebook, najrevolucionarniji društveni fenomen novog veka – kroz različite perspektive superpametnih mladih ljudi, koji svi tvrde da su bili prisutni u trenutku njegovog začetka.

Rezultat je drama o stvaranju i destrukciji; drama koja namerno izbegava jednu tačku gledišta, već prati sukobljene narative, daje odraze istina koje se ne poklapaju i konstantno menja društvene odnose koji definišu naše vreme.
Potekao iz više izvora, film kreće od holova Harvarda, dočaravajući uzbuđenje ranih dana nastajanja fenomena koji je izmenio kulturu i način na koji je povezao grupu mladih revolucionara i potom ih rasturio. U središtu haosa su Mark Zakerberg, briljantni student Harvarda koji je osmislio veb-sajt koji je preko noći redefinisao društvo; Eduardo Saverin, nekada Zakerbergov blizak prijatelj, koji je obezbedio novac za novu kompaniju; osnivač Napster-a – Šon Parker, koji je Facebook doveo do kapitalista iz Silicijumske doline, i blizanci Vinklfos, kolege s Harvarda, koji su tvrdili da je Zakerberg ukrao njihovu ideju.
Svaki od njih ima sopstvenu verziju priče o Facebook-u, ali zajedno sačinjavaju više od proste sume delova u nečemu što postaje slojevit portret uspeha u 21. veku, mladalačka fantazija i konačna realnost. Sorkinov scenario oživljava reditelj koji ovim donekle odstupa od svog stila – Dejvid Finčer, koji u „Društvenoj mreži“ više fokusira kameru na ljudsku prirodu mladih ljudi koji su se udružili kako bi pokrenuli fenomen Facebook-a i potom razišli. Finčer u početku nije bio siguran da će ga privući priča, ali kada je pročitao scenario, to se istog trenutka promenilo. „Kada sam pročitao priču, dopalo mi se to što je zadirala u mit star samo nekoliko godina.“
„Na neki način, ‘Društvena mreža’ je prastara priča, klasična borba oko toga čiji doprinos nekom izumu treba da bude najviše vrednovan. Ali ono što ovu priču čini toliko interesantnom jeste to što po svaku cenu izbegava da odabere stranu. To ne radite tako što ćete verno preneti svaki detalj. To radite tako što posmatrate događaje iz različitih uglova, od ugla osobe koja je pogrešila do ugla osobe koja je pobedila. Naš posao je bio da uzmemo sve činjenice i od njih načinimo istinu ili, tačnije, tri istine.“
On kaže da je istina klizav koncept kada imate toliko različitih sećanja, sumnjivih motiva i jakih ličnosti. „Znao sam da će se, ako obavimo svoj posao, ako pošteno ispričamo priču, svi umešani verovatno odreći priče“, komentariše reditelj.
Finčer je znao da će stvaranje ovih trenutaka na platnu zahtevati okupljanje pažljivo odabranih glumaca sposobnih za saradnju i sukobljavanje. Pre početka snimanja, reditelj je započeo probe s malim grupama glumaca tokom nekoliko sedmica, omogućavajući im da uđu u ritam likova kako bi bili što opušteniji i prirodniji. Takođe je zahtevao čak i do 200 dublova jedne scene kako bi uzdrmao ekipu i imao više opcija u montaži.
Finčer dodaje: „Želeo sam da glumce dovedem dotle da govore s opuštenošću i brzinom stvarnog života, gde se stvari preklapaju i ljudi govore jedni preko drugih.“
Iako su glumci bili svesni da glume stvarne ljude i svoje savremenike, Finčer nije želeo da njihova gluma bude oponašanje. „Uvek sam smatrao da bi to bilo suviše ograničavajuće“, kaže on. „Svaka uloga bi trebalo da bude utisak bez imitiranja.“

Režija: Dejvid Finčer
Uloge: Džes Ajzenberg, Endrju Garfild, Džastin Timberlejk
Zlatni globus: najbolja drama, režija, scenario, muzika