ФЕСТИВАЛ 1 ПИСЦА: ТАЈНЕ МОМЧИЛА НАСТАСИЈЕВИЋА

Изложбе, позоришна представа, концерти,разговори, културно-туристичке шетње

ТАЈНЕ НАСТАСИЈЕВИЋА

Фестивал једног писца бави се књижевно-историјским вредностима испитујући њихову савременост и универзалност. У исто време то је и покушај да се те вредности посматрају као део сложеног друштвеног и културног амбијента, у време њиховог настанка, али и у савременим околностима, у интердисциплинарном кључу, а не само као „теме“ књижевних пракси. Стога је питање могућности широке рецепције ових вредности и потреба за таквом рецепцијом коју савременост намеће, главни покретач манифестације намењене и најширој публици.
Пројекат је 2003. године иницирао Културни центар Београда. Прве године Фестивал је био посвећен Растку Петровићу, други пут је реализован 2007. године бавећи се комплексним делом Станислава Винавера, а треће издање нуди увид у јединствено стваралаштво Момчила Настасијевића (1894–1938), с намером да се даље расветле теме и идеје модернизма и авангарде, битних историјских конститутивних елемената савремених уметности и мишљења. Одабрани аутори широј јавности данас, нажалост, нису довољно познати, и идеја је покретача Фестивала да се хоризонти знања / информисаности широке публике прошире изван познатог и признатог круга: Андрић, Црњански, Исидора Секулић.
Сви ствараоци чија су књижевна постигнућа и друштвени ангажман били полазиште и садржај ове манифестације, значајно су утицали на формирање урбаног профила града Београда, као и духа градова из којих потичу, попут Горњег Милановца, у случају Настасијевића. Штавише, они су само мали репрезентативни део плејаде аутора захваљујући којима би се Београд могао дефинисати, поред осталог, и као „град књижевности“. Београд то заправо и јесте, али је неопходан друштвени договор како би се ова чињеница, важна за многострукост његовог идентитета, учинила видљивом. Начин на који су програми Фестивала једног писца обликовани само је један од бројних могућих приступа (ре)презентацији овдашње књижевне културне баштине. Збир различито осмишљених али систематски спроведених културних акција, усмерених ка интензивном оспољавању историјских, као и савремених чињеница о књижевној природи Београда могао би значајно допринети напорима, који се већ чине у другим областима, да Београд и Србија постану важни пунктови на културно-туристичкој мапи региона, ако не и читаве Европе. Само неке од тих акција, фундаментално важних за овакву слику Београда јесу: систематско маркирање зграда и градских пунктова који сведоче о културно-књижевној историји Београда и плански организоване културно-туристичке туре.
Оно што овим активности претходи и што Фестивал једног писца у сваком издању поново покреће као питање друштвене одговорности (симболички се придружујући другим сличним иницијативама које су јавности видљиве само веома спорадично), јесте, међутим, статус материјалне и рукописне заоставштине који у случају сва три поменута писца није уопште решен или је то тек делимично. А ова блистава тројка заправо је само репрезентативан заступник бројних креативних прегалаца који су утицали на духовно обликовање ове средине. Вредновање тог утицаја не може бити потпуно без системске друштвене заштите њихове заоставштине.
Већ 2008. године, када смо започели припрему овогодишње манифестације нисмо могли доћи до свих рукописа на основу којих је Новица Петковић начинио критичко издање Сабраних дела Момчила Настасијевића, објављено 1991. године. Корпус изворне грађе, неопходан за будућа проучавања, моментално је, надамо се не и неповратно, осиромашен. Културни центар Београда је, у оквиру ове манифестације, заједно са Народном библиотеком Србијеи госпођом Јасмином Петровић, потомком породице Настасијевић, код које се налази део Настасијевићевих рукописа, дигитализовао неке од њих. Уз драгоцено критичко издање Сабраних дела Момчила Настасијевића они су доступни на интернетској адреси www.дигитал.нб.рс/цоллецтион/кн-настасијевиц .
Део изложбе и пратећи каталог/зборник трећег Фестивала визуелно су базирани управо на ликовности рукописа, као спецификума сваког појединца, писца посебно, односно литерарних рукописа генерално узев, као културне баштине високог ранга. У (пост)технолошкој ери екранске културе таква грађа захтева музејски контекст, било виртуелни било реални, али у сваком случају такав који ће омогућити пре свега приступ тој грађи, а затим и њену сталну, живу, динамичну, компаративну, интердисциплинарну интерпретацију. Нису довољне годишњице и јубилеји да се шира јавност подсети, или обавести, о личностима и идејама из прошлости, које су посредно утицале на креирање савремене културе!

ПРОГРАМ ФЕСТИВАЛА:

Четвртак, 21. мај
20.00 – отварање Фестивала и изложбе: Тајне Момчила Настасијевића
Ликовна галерија и галерија Артгет Културног центар Београда;
Фестивал отвара Милан Влајчић
20.30 – позоришни перформанс Дах Театра: Трагом Настасијевића
Перформанс ДАХ Театра бави се животом, породицом и делом Момчила Настасијевића, у контексту грађанског друштва у нашем граду и земљи између два светска рата. Уметнички и политички контекст позадина је дешавања.
Идеја је да се публика, у амбијенту изложбе Тајне Момчила Настасијевића, проведе кроз свет који је делимично фактографски, заснован на биографским подацима из живота занимљиве породице Настасијевић, а другим делом се ослања на мотиве из књижевног и драмског опуса Момчила Настасијевића.
У перформансу учествује четворо музичара и три глумице, као еквиваленти четворици браће и трима сестрама породице Настасијевић.

Субота, 23. мај
12,00 – кроз изложбу Тајне Момчила Настасијевића воде аутори изложбе
Ликовна галерија и галерија Артгет Културног центар Београда

Недеља, 24. мај
11,00 – културно – туристичка шетња:
Кроз Београд Момчила Настасијевића и српске модерне воде Јово Анђић и Предраг Петровић – од Жагубице (ул. краљице Марије 55 – кућа Настасијевића) до Трга Републике (Народно позориште)
Сви ствараоци чија су књижевна постигнућа и друштвени ангажман били полазиште и садржај Фестивала 1 писца, (Растко Петровић, Станислав Винавер, Момчило Настасијевић) значајно су утицали на формирање урбаног профила града Београда, као и духа градова из којих потичу. Штавише, они су само мали репрезентативни део плејаде аутора захваљујући којима би се Београд могао дефинисати, поред осталог, и као „град књижевности“. Неке од тих акција, фундаментално важних за овакву слику Београда јесу: систематско маркирање зграда и градских пунктова који сведоче о културно-књижевној историји Београда и плански организоване културно-туристичке туре. Са том идејом организована је и шетња кроз Београд Настасијевића и српске модерне.

Четвртак, 28. мај
15.00 – јавни школски час: Момчило Настасијевић – између традиције и авангарде предаје Петар Матовић, професор књижевности и песник
Учествују: ђаци пожешке, горњомилановачке и београдских гимназија, и ученици Школе за слушно оштећену децу Стефан Дечански.
галерија Артгет Културног центар Београда
Момчило Настасијевић, осим историји српске књижевности и културе, припрада и историји образовања и професорске професије овог града. Био је један од омиљених професора књижевности и језика, у Београду (1921–1938) најпре у Првој, а затим у Четвртој мушкој гимназији, где су предавали и Милош Црњански и Душан Матић, а на чијем се месту данас налази школа за децу са оштећеним слухом – Стефан Дечански
Осим тога, у основи фестивалског програма је и потреба да се, на начин који не укључује садашње социјалне категорије, скрене јавна пажња на данас непопуларну, а веома важну професорску професију.
У наставним плановима за средњу школу предвиђен је само један час за обраду тек једне песме Момчила Настасијевића, што је апсолутно недовољно за разумевање овог сложеног дела.
Током јавног часа, у интеракцији са ученицима средњих школа, уз упознавање са биографијом и стваралаштвом аутора, као и истицања актуелног књижевног тренутка у којем се песник развијао, посебна пажња биће обраћена на можда најоригиналнији, а свакако најузбудљивији спој авангарде и традиције у нашој књижевности између два светска рата.

Субота, 30. мај
12.00 – поетски рецитал на језицима света: ТРГНИ СЕ ПОЕЗИЈА! и ФЕСТИВАЛ ЈЕДНОГ ПИСЦА
Песници из Белгије, Русије, Велике Британије и Пољске, гости београдског Фестивала поезије и књиге ТРГНИ СЕ! ПОЕЗИЈА! у организацији УГ Трећи трг, читају своје стихове али и Настасијевићеве песме преведене на енглески (Едвард Гој) и француски (Коља Мићевић), на платоу испред Ликовне галерије Културног центра Београда у Кнез МИхаиловој улици.

Понедељак, 1. јун
20.00 – КОНЦЕРТ У ГАЛЕРИЈИ Артгет
Вече у београдском Салону, концерт камерне музике
Учесници: Александар Ружичић, флаута, Иван Оташевић, виолина, Немања Марјановић и Атила Сабо, виола, Гудачки квартет „БлацкнWхите“ (Петар Живановић и Боривоје Спасојевић, виолина, Игор Ковач, виола, Вартан Баронијан, виолончело); програм: Моцарт, Бах, Хајдн, Брамс, Јосиф…
У периоду између два светска рата, основана је Београдска филхармонија, у Павиљону Цвијета Зузорић организују се концерти камерне музике, а у београдским салонима изводи се музика Хајдна, Моцарта, Брамса…Овај концерт је покушај да се дочара атмосфера једне музичке вечери у београдском салону тридесетих година 20. века.
А у „салону“ Настасијевића, Момчило Настасијевић често је свирао флауту, његов омиљени инструмент. Као нит, флаута се провлачи кроз цео вечерашњи концерт који се завршава Баладом за соло флауту Енрика Јосифа, композицијом инспирисаном песмом Фрула Момчила Настасијевића.

Среда, 3. јун
Мој лични Настасијевић:
20.00 – Бора Дугић – музичко предавање
21.00 – Петар Јевремовић: Музика и поезија
галерија Артгет
Фестивал једног писца нуди тумачења/доживљаје литературе писца који је тема Фестивала, од стране стручњака из домена различитих књижевних дисциплина, али подједнако отвара простор и читаоцима ван сфере књижевних пракси. Четворица учесника програма „Мој лични Настасијевић“ су музичар, психолог, театролог и драматург којима је Настасијевићево дело било полазиште за сопствене креације у домену музике, позоришта и есејистике, или им је нека од Настасијевићевих књига управо она коју би понели „на пусто острво“.

Петак, 5. јун
Књижевно наслеђе: шта са њим?
18.00 – округли сто: Настасијевић – дан након вечности
галерија Артгет
Овај програм покушаће да кроз разговор „читалаца“ различитих генерација актуализује следећа питања: колико Настасијевић, посматран изван историје књижевности, и сродних научних дисциплина, одговара савременом читалачком сензибилитету? Како данас читамо дихотомију присутна унутар његовог дела: традиционално / модерно. Да ли је раслојавање авангарде на левицу и десницу тридесетих гоидна 20. века утицало на Настасијевића? Како је текла рецепција овог дела после пишчеве смрти? Зашто се у историји српске књижевности критичка издања могу набројати на прсте једне руке?
Учесници: Томислав Брлек (Загреб), Мирко Ђорђевић, Милосав Тешић, Гојко Тешић, Тихомир Брајовић и Предраг Петровић
Модератор: Марјан Чакаревић

Уторак, 9. јун
Књижевно наслеђе: шта са њим?
12.00 – трибина: Каква је перспектива рукописних заоставштина?
галерија Артгет
Културни центар Београда реализовао је до сада три фестивала посвећена писцима из периода модернизма и авангарде: Растку Петровићу, Станиславу Винаверу и Момчилу Настасијевићу. У сва три случаја били смо суочени са чињеницом да је изворна грађа (рукописи, документи, предмети…) везана за ове писце тешко доступна или сасвим недоступна јавности. Разлози за то су многобројни, а оставштина ових писаца само је пример у малом за стање у којем се налази ова врста културне баштине која још увек није покривена адекватном системском заштитом.
Тренутно се многи рукописи од велике важности за историју српске књижевности налазе у приватним власништвима.
Овом трибином стога апелујемо на јавност, а поготово на надлежне институције власти, указивањем на чињеницу да је књижевно наслеђе саставни део културне баштине, а никако лична одговорност потомака и наследника писаца чије се дело сматра канонским вредностима српске културе.
Захваљујући госпођи Јасмини Петровић и њеној породици сачуван је један део рукописа Момчила Настасијевића. Културни центар Београда је, захваљујући њој, заједно са Народном библиотеком Србије, партнерском институцијом Фестивала, дигитализовао неке од рукописа као и драгоцено критичко издање Сабраних дела, у редакција Новице Петковића: www.дигитал.нб.рс/цоллецтион/кн-настасијевиц.
На трибину смо позвали представнике већине институција које чувају рукописну књижевну грађу у Београду и Новом Саду, представнике државне и градске управе, као и медије.
Верујемо да ово и слична нерешена питања неће добити свој успешан исход уколико их не будемо стално и стручно актуализовали.

Четвртак, 11. јун
18.00 – кроз изложбу Тајне Момчила Настасијевића воде аутори изложбе
Ликовна галерија и галерија Артгет Културног центар Београда

Субота, 13. јун
20,00 – СКД клуб КЦБ – Преболети Настасијевићева
Учесници: Новица Тадић, Немања Митровић, Даница Вукићевић, Јана Алексић и Радован Бели Марковић
галерија Артгет

Понедељак, 15.јун
20.00 – Концерт у галерији – Вече у београдском Салону: Музика Светомира Настасијевића
галерија Артгет
Светомир Настасијевић, брат Момчила Настасијевића, иако архитекта по професији, био је и композитор-аутодидакт, свирао виолину, виолу, помало флауту и виолончело. Компоновао је оперска, симфонијска, хорска и камерно-музичка дела, као и музику за филмове. Његов музички израз је пре свега национални, остварен једноставним композиционо-техничким средствима. Стилизовани, ређе цитирани елементи српске народне музике, провлаче се кроз готово сва његова дела. Форма је често слободна, рапсодична.
Стихове из Лирских кругова Момчила Настасијевића, Токови нестајања чита драмски уметник Слободан Бештић; учесници: Тијана Ђуричић, сопран, Марко Калајановић, баритон, Владимир Глигорић, клавир, Александра Томић, харфа; Слободан Бештић, реситал

Уторак, 16. јун
Мој лични Настасијевић:
20.00 – Јован Ћирилов: Зашто сам режирао „Недозване“
21.00 – Димитрије Војнов: Момчило Настасијевић, вечни дечак српске књижевности
галерија Артгет
Фестивал једног писца нуди тумачења/доживљаје литературе писца који је тема Фестивала, од стране стручњака из домена различитих књижевних дисциплина, али подједнако отвара простор и читаоцима ван сфере књижевних пракси. Четворица учесника програма „Мој лични Настасијевић“ су музичар, психолог, театролог и драматург којима је Настасијевићево дело било полазиште за сопствене креације у домену музике, позоришта и есејистике, или им је нека од Настасијевићевих књига управо она коју би понели „на пусто острво“.

Петак, 19. и субота 20. јун
20.00 – Фредерик Џејмсон, Дјук Универзитет, Дурам, САД, гост Фестивала 1 писца
предавање: Реализам и афекат; разговор са гостом води Александар Јерков
галерија Артгет
Фредерик Џејмсон један је од најеминентнијих светских теоретичара културе, али је такође и оштар књижевни критичар. Џејмсонова вештина у повезивању различитих материјала/садржаја и теорија, сугестивност увида и готово страсна способност убеђивања чини га једним од најинтригантнијих интелектуалаца данашњице.
Посебну пажњу Џејмсон поклања ауторским остварењима тзв. „трећег света“. Његове књиге и текстови познати су и преводе се у нашој средини већ од седамдесетих година.
Фредерик Џејмсон предаје на Универзитету Дјук (Дарам) у САД.
Овим предавањем званично се затвара Фестивал једног писца.
20 . јуна у 13.00 – Дворана Културног центра Београда, Коларцева 6
Професор Џејмсон одржаће још једно предавање на тему: Постмодернизам и глобализација
Уводно излагање Душан Грља
Учествују: Јован Чекић, Обрад Савић, Татјана Росић, Јелисавета Благојевић
Превод на српски језик је обезбеђен.

Субота, 20. јун
11,00 – културно – туристичка шетња: кроз Београд Момчила Настасијевића и српске модерне воде Јово Анђић и Предраг Петровић; траса: од Жагубице до Трга Републике

Концепт и координација: Оливера Стошић Ракић
Аутори изложбе: Предраг Петровић и Оливера Стошић Ракић
Поставка: Марина Докмановић
Продукција: Стефан Младеновић
Сараднице: Добрила Синђелић Ибрајтер и Драгана Русалић
Визуелни идентитет: Јерун де Врис (Јероен де Вриес) и Душан Шевић
Ауторке аудио-визуелне инсталације: Марина Докмановић и Светлана Волиц
Аутори музике: Небојша Игњатовић и Сања Марковић
Дигитализација Сабраних дела и рукописа Момчила Настасијевића:
Народна библиотека Србије www.дигитал.нб.рс/цоллецтион/кн-настасијевиц