Festival nemačkog filma o katastrofama DANI KOJI DOLAZE – 2. dan

Fasbinderov „Svet na žici“ iz 1973 (20.00) je film koji je anticipirao filmsku trilogiju MATRIX i sve do 2010, kada je njegova digitalizovana verzija prikazana na BERLINALU, bio skoro zaboravljen.

subota, 24. septembar

18.00 Agire, gnev Božji, SR Nemačka 1972, 91′

U 16. veku španski konkistadori krstarili su prašumama Amazona u potrazi za zlatom. Maloj ekspediciji, opremljenoj splavovima, poveren je zadatak da pronađe put i organizuje snabdevanje. Reka, međutim, odnosi splavove i članovi ekspedicije planiraju da odustanu od dalje potrage i da se vrate. Zamenik komandanta, Don Lope de Agire, preuzima vođstvo i pridobija saputnike za sebe, koristeći njihovu pohlepu za zlatom i njihov strah od neprijateljski nastrojenih Indiosa. Tako grupa pod svojim novim vođom, koji pati od teške megalomanije, uz pomoć dva nova splava prodire sve dublje i dublje u unutrašnjost amazonskih močvara. Vremenom njihov položaj postaje potpuno beznadežan, ne samo zbog ekstremnih vremenskih uslova, nego i zbog neprijateljskog stava koji urođenici prema njima gaje. Priču o propasti ekspedicije gledaocima prenosi dnevnik franciskanca Gaspara de Karvahala, koji ovu grupu avanturista prati u svojstvu misionara i hroničara. Međusobni sukobi i teški uslovi prosto će slomiti učesnike ekspedicije. Ljudstvo pije vodu iz reke, zaražava se i dobija groznicu, dok njihov vođa još uvek sanja o tome da on i njegova kćer u Eldoradu zasnuju dinastiju, i da odatle osvoje Peru, Panamu, Meksiko i čitav Novi svet.

Agire, gnev Božji predstavljao je prvu etapu u plodnoj saradnji režisera Vernera Hercoga i glumca Klausa Kinskog.

režija: Verner Hercog, uloge: Klaus Kinski, Nikolas del Negro, Peter Berling, Helena Roho

20.00 Svet na žici, SR Nemačka 1973, 206′

Nakon zagonetne smrti svoga šefa dobro plaćeni inženjer Fred Štiler preuzima rukovođenje projektom Simulakron 1. Zadatak ovog projekta je da izradi sveobuhvatnu kompjutersku simulaciju, nastanjenu veštačkim ljudima. Ova simulacija trebalo bi da omogući predviđanje socijalne, političke i ekonomske budućnosti. Čini se, međutim, da Štiler nije dorastao psihičkom opterećenju koje donosi njegova nova pozicija. Počinje da se ponaša neobično. Ne samo što tvrdi, da je čovek koji brine o bezbednosti projekta nestao već samoinicijativno počinje da istražuje taj navodni nestanak. Njegove predstave o stvarnosti i simulaciji su u sve većoj zbrci.
U ovoj Fasbinderovoj hladnoj i distanciranoj viziji budućnosti radi se o manipulaciji i moći, ali i o individualnoj paranoji i kolektivnoj kontroli u informatičkoj eri. Svet na žici bavi se klasičnim mitom o tehnici nad kojom ljudi gube kontrolu, o likovima koji postaju igračke u rukama kompjuterskih programa koje su prethodno sami kreirali. Gledalac se suočava sa hibrisom tehnologije lišene bilo kakvog vrednosnog sistema, koja se okreće protiv onih koji su je stvorili, pretvarajući ih u žrtve sopstvenog veštačkog paralelnog univerzuma. Ovim naučno-fantastičnim filmom, jedinim koji će ikada snimiti Fasbinder anticipira kasnije blokbastere, kao što je npr. triologija Matriks.

Dvodelni film Svet na žici prvi put je emitovan na nemačkom javnom servisu ARD 1973. godine, da bi potom pao u zaborav sve do 2010. godine, kada je njegova tehnički osavremenjena verzija prikazana na festivalu Berlinale.

režija: Rajner Verner Fasbinder, uloge: Klaus Levič, Barbara Valentin, Masa Raben