Festival nemačkog filma o katastrofama DANI KOJI DOLAZE – 3. dan

Iako režiser Gregor Šnicler neprekidno ističe svoj negativan stav prema nuklearnoj energiji, filmom OBLAK (18.00) ne dominira politička poruka, već ljubavna priča.

nedelja, 25. septembar
18.00 Oblak, Nemačka 2006, 98′

Prilikom havarije u atomskoj centrali u blizini Frankfurta na Majni u atmosferu dospeva znatna količina radioaktivnih materija. Trideset i osam hiljada ljudi umire neposredno posle nesreće. U čitavom regionu izbija panika. a država gubi kontrolu nad situacijom. I šesnaestogodišnja Hana pokušava da se spase, ali se njen beg pretvara u pravu odiseju. Slučajno nailazi na Elmara, svoju ljubav iz mladosti, ali mora i da se suoči sa saznanjem da je bila izložena smrtonosnoj dozi zračenja. Film Oblak zasniva se na istoimenom omladinskom romanu Gudrun Pauzevangs iz 1987. godine, koji je svojevremeno bio bestseler. Roman je nastao pod uticajem havarije u Černobilju i snimljen je na dvadesetogodišnjicu havarije u ukrajinskoj atomskoj centrali. Emitovanje ovog filma pokrenulo je nove diskusije o mogućim posledicama korišćenja nuklearne energije. Iako režiser Gregor Šnicler neprekidno ističe svoj negativan stav prema nuklearnoj energiji, filmom ne dominira politička poruka, već ljubavna priča. U intervjuu koji je dao za distributersku kuću „Konkord filmferlaj“ povodom početka bioskopskog emitovanja Oblaka Šnicler je rekao:

„Uvek sam želeo da snimim film koji će se baviti i političkim temama. Ali ne u tradiciji nemačkog filma sedamdesetih godina 20. veka, koji za moj ukus ima isuviše snažan dogmatski karakter, dok mu, s druge strane, nedostaje filmičnost. Umesto toga, želeo sam da snimim film u tradiciji novog Holivuda. U tom smislu najveći su uticaj na mene imali Sidni Lumet ili Sidni Polak. Polak je uvek odlično
znao kako da fantastične ljubavne priče poveže sa političkim temama. …

režija: Gregor Šnicler, uloge: Paula Kalenberg, Franc Dinda, Hans-Laurin Bajerling, Karina N. Vize

20.00 NLO, Nemačka 2009, 94′

U proleće 1986. godine dvanaestogodišnji dečak Bodo nevoljno se sa porodicom seli u novo naselje na periferiji grada. U novom okruženju počinje da seksualno sazreva, a stiče i nove prijatelje, koji zrače sirovim šarmom. U isto vreme, u dalekom Černobilju događa se havarija na atomskoj centrali. Vesti o ukrajinskoj nuklearnoj katastrofi budi paranoičan strah od zračenja, koji će uništiti Bodovu porodicu. Iz perspektive jednog adolescenta „NLO“ opisuje katastrofično raspoloženje koje je 1986. godine zavladalo Zapadnom Nemačkom,. Obični građani živeli su u ubeđenju da su sveže mleko, pečurke i šetnje po kiši odjednom postali opasni po život, dok su političari i televizija udruženim snagama ponavljali da stanovništvo
nije izloženo nikakvom riziku i tako dodatno podsticali paranoju. NLO govori o vanrednom stanju, i to o vanrednom stanju u koje pojedinca dovodi psihičko oboljenje. Gde tačno prestaje zdravlje? Gde tačno počinje bolest?

režija: Burkhard Fajge, uloge: Julija Brendler, Jan Mesutat, Henri Štange