Фестивал немачког филма о катастрофама ДАНИ КОЈИ ДОЛАЗЕ – 3. дан

Иако режисер Грегор Шницлер непрекидно истиче свој негативан став према нуклеарној енергији, филмом ОБЛАК (18.00) не доминира политичка порука, већ љубавна прича.

недеља, 25. септембар
18.00 Облак, Немачка 2006, 98′

Приликом хаварије у атомској централи у близини Франкфурта на Мајни у атмосферу доспева знатна количина радиоактивних материја. Тридесет и осам хиљада људи умире непосредно после несреће. У читавом региону избија паника. а држава губи контролу над ситуацијом. И шеснаестогодишња Хана покушава да се спасе, али се њен бег претвара у праву одисеју. Случајно наилази на Елмара, своју љубав из младости, али мора и да се суочи са сазнањем да је била изложена смртоносној дози зрачења. Филм Облак заснива се на истоименом омладинском роману Гудрун Паузевангс из 1987. године, који је својевремено био бестселер. Роман је настао под утицајем хаварије у Чернобиљу и снимљен је на двадесетогодишњицу хаварије у украјинској атомској централи. Емитовање овог филма покренуло је нове дискусије о могућим последицама коришћења нуклеарне енергије. Иако режисер Грегор Шницлер непрекидно истиче свој негативан став према нуклеарној енергији, филмом не доминира политичка порука, већ љубавна прича. У интервјуу који је дао за дистрибутерску кућу „Конкорд филмферлај“ поводом почетка биоскопског емитовања Облака Шницлер је рекао:

„Увек сам желео да снимим филм који ће се бавити и политичким темама. Али не у традицији немачког филма седамдесетих година 20. века, који за мој укус има исувише снажан догматски карактер, док му, с друге стране, недостаје филмичност. Уместо тога, желео сам да снимим филм у традицији новог Холивуда. У том смислу највећи су утицај на мене имали Сидни Лумет или Сидни Полак. Полак је увек одлично
знао како да фантастичне љубавне приче повеже са политичким темама. …

режија: Грегор Шницлер, улоге: Паула Каленберг, Франц Динда, Ханс-Лаурин Бајерлинг, Карина Н. Визе

20.00 НЛО, Немачка 2009, 94′

У пролеће 1986. године дванаестогодишњи дечак Бодо невољно се са породицом сели у ново насеље на периферији града. У новом окружењу почиње да сексуално сазрева, а стиче и нове пријатеље, који зраче сировим шармом. У исто време, у далеком Чернобиљу догађа се хаварија на атомској централи. Вести о украјинској нуклеарној катастрофи буди параноичан страх од зрачења, који ће уништити Бодову породицу. Из перспективе једног адолесцента „НЛО“ описује катастрофично расположење које је 1986. године завладало Западном Немачком,. Обични грађани живели су у убеђењу да су свеже млеко, печурке и шетње по киши одједном постали опасни по живот, док су политичари и телевизија удруженим снагама понављали да становништво
није изложено никаквом ризику и тако додатно подстицали параноју. НЛО говори о ванредном стању, и то о ванредном стању у које појединца доводи психичко обољење. Где тачно престаје здравље? Где тачно почиње болест?

режија: Буркхард Фајге, улоге: Јулија Брендлер, Јан Месутат, Хенри Штанге