Фестивал Тајне Момчила Настасијевића – гостовање у Кикинди

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР КИКИНДА, ТРГ СРПСКИХ ДОБРОВОЉАЦА 23

Учествују: Добрила Синђелић Ибрајтер, Предраг Петровић и Срђан Тешин

Ова манифестација бави се могућностима савременог, визуелног, музичког и литерарног тумачења опуса једног од најзначајнијих и најзагонентнијих српских писаца – апартног Момчила Настасијевића (1894-1938). Тајновитост и интригантност обавија сваки делић света који је у својој литератури изградио. Због метајезика који је конструисао, зачудан је и узбудљив и сам поступак обликовања тог света и његове атмосфере, који се у исто време могу доживети и као архаични и као веома модерни. Кратки живот Момчила Настасијевића карактерише једноставност и одсуство спољашњег сјаја, а са друге стране изузетно сложен, узбудљив, истовремено таман и светао унутрашњи свет.
У току трајања изложбе биће организовано неколико трубина о делу Момчила Настасијевића на којима ће модератори бити Срђан Срдић, Маријана Кукић и Владислав Вујин.

———————-

Изложбу Тајне Момчила Настасијевића сачињавају две целине. Једна поставка се темељи на звуковној сугестивности Настасијевићеве поезије, с обзиром на важност коју у његовој поетици заузима језичка мелодија. У Настасијевићевој, за оно доба веома оригиналној интерпретацији то је матерња мелодија. Аудиоинсталација ослања се на звуковне потенцијале свих жанрова у којима се Настасијевић изражавао: поезија, (лирска) проза, (музичка) драма и есеј, као и на његово литерарно вјерују према којем тек изговорена, тј отпевана поезија добија свој прави смисао. Визуелни сегменти изложбе допунски су елементи поставке, који треба да нагласе фоничност, савременост и универзалност ове књижевности. Видео који се овде употребљава као савремени медијум, на први поглед удаљен од Настасијевићевог схватања уметности, има оправдање пре свега у Настасијевићевом авангардистичком схватању категорије времена, којим се и савремена филмска и видео уметност баве као својим суштинским питањем. Удружено деловање музичких, језичких и колористичких/сликарских елемената очито је у Настасијевићевој литератури, а мултимедијалност ове изложбе на трагу је интересовања и самог Момчила који је, по многим сведочењима, изврсно свирао флауту, фрулу, виолину, виолончело, писао ликовне критике, обликовао своју естетику уз Живорада Настасијевића, али и бројне друге сликаре тог периода – Коста Миличевић био му је један од најбољих пријатеља; он је и прототип за лик Мазулина у драми Недозвани).
Друга изложбена целина је визуелно/ликовно-документарног карактера. Овде се уз наратив о Момчиловом животу и коментаре о поетичким вредностима и дометима његове књижевности, приказује и ужи, породични контекст у којем писац ствара – салон породице Настасијевић, трећа деценија 20. века, али је симболички присутан и шири друштвено-историјско-политички миље периода. При третирању документарног материјала избегнута је непосредна хронологија, како због Настасијевићевог схватања времена, тако и због постулата овог фестивала који заступа веровање да (прави) писци не умиру, а рађају се у ствари у тренутку објављивања првог текста.
Музика која прати ову поставку заправо ја савремена интерпретација композиције Светомира Настасијевића Фрула на текст Момчилове истоимене песме. Аутор композиције је Небојша Игњатовић.
Ликовна потентност кружнице која имају важну симболичку улогу у грађењу композиције Настасијевићеве невелике а канонске збирке песама Пет лирских кругова, као и у третирању категорије времена, искоришћена је у амбијенталном аранжирању принтова на којима су увећани рукописи Настасијевићевих песама.
У посебном делу представљен је материјал који под називом Други о Настасијевићу сугерише могуће правце уметничке рецепције Настасијевићевог дела, од Момчиловог портрета Живорада Настасијевића, преко телевизијских емисија, старијих и новијих радијских и позоришних извођења Настасијевићевих драма, до текстова савремених писаца посвећених Настасијевићу, или инспирисаних њиме, чиме се још једном наглашава актуелност и универзалност овог опуса.

Аутори изложбе: Предраг Петровић и Оливера Стошић Ракић
Аутор поставке: Марина Докмановић
Визуелни идентитет: Јерун де Врис (Јоерун де Врис) и Душан Шевић
Аутори аудио-визуелне инсталације:
идеја: Марина Докмановић
камера: Душан Јовић
видео рад: Светлана Волиц
монтажа: Никола Врзић
гласови: Слободан Бештић, Диана Кржанић Тепавац, Стив Егњу (Стив Егњу), Марко Панајотовић
Музика: Небојша Игњатовоћ; аранжман: Соња Марковић
Компјутерска презентација: Бошко Ибрајтер
Дигитализација Сабраних дела Момчила Настасијевића (редакција Новице Петковића) и Настасијевићевих рукописа: Народна библиотека Србије