Остајући верна портрету, Ивона Плескоња наставља у новој серији радова своје истраживање света и човека кроз сопствено искуство.
И раније, као и сад, уметност је за Ивону Плескоњу полигон истраживања себе и других, проналажење излаза из хаоса свакодневице. На 20 метара дугом фризу портрета у натприродној величини, она чисти позадину, брише јој временску и просторну компоненту. Слика ликове из прошлости али и из свог живота, познате и непознате и на тај начин спаја прошлост и садашњост у будућности, у остварењу вечне човекове жеље да досегне сунце, да досегне недостижно.
Проучавајући различите аспекте савременог живота и људи у њему, проналазећи различите путеве и излазе, као и на својим ранијим сликама хероја, Ивона се враћа, поново, попут антрополога у прошлост, налазећи решења за будућност. Њена велика жеља да представи људе као бића која превазилазе све свакодневне проблеме и као хероје свога времена, сада је кулминирала у представљању портрета у тренутку спознаје, просветљења, узвишености, тренутку усхићења али и смирења, склада.
Ивона Плескоња (рођена 1974, Београд) дипломирала је на Факултету ликовних уметности у Београду, на одсеку сликарства 1998. године и на истом факултету магистрирала 2001. Била је стипендиста фонда Мадлен Цептер. Након завршетка студија излагала је на бројним групним изложбама у земљи и више европских градова. Скорије самосталне изложбе: Ликовни салон Културног центра, Нови Сад, 2012; Галерија УЛУС, 2011; Галерија Арте, Београд, 2009; Галерија Ротхамел, Ерфурт, Немачка, Галерија Београд, 2007.