Изложба фотографија Марије Петковић, ПУТОВАЊА

Саму изложбу чини десетак полиптиха, реализованих техником фотографија на платну, који су настали током 2010–2011. године.

Специјализована фотографска галерија Артгет Културног центра Београда наставља обележавање своје 10. године рада изложбама у избору њених досадашњих уметничких директора.

Тим поводом Владимир Перић, уметнички директор галерије Артгет 2009. године, представља Путовања Марије Петковић.
Саму изложбу чини десетак полиптиха, реализованих техником фотографија на платну, који су настали током 2010–2011. године. Ови радови су резултат ауторкиног експериментисања са дугом експозицијом у току путовања. Брзим кретањем и дугим експонирањем фотоосетљивог сензора бележени су моменти путовања и стваране фотографије мутних покретних пејзажа. Накнадном селекцијом радова одабране су апстрактне и најмање описне фотографије. Водећи рачуна о ритму, колору, валеру и геометрији, појединачни елементи су низани у екстремно линеарни полиптих.

Дезоријентисани ГПС

Једна од могућих дефиниција теме којом се бави серија радова Путовања ауторке Марије Петковић била би да су то фиктивне етапе пута сачињене од реалних географских дестинација. Фотографско бележење путовања није представљено у истинитом хронолошком, па самим тим ни у географском низу, тј. снимци нису ређани по редоследу којим су настајали. Процес започиње познатом фотографском методом која сцене пејзажа, услед дуге експозиције, чини непрепознатљивим, а потом сликарским принципом низања визуелних елемената који се сукобљавају или сарађују Марија твори ритмички складну, некада динамичну а понекад мирну ликовну целину.
Рафинираном селекцијом снимака из првобитно обимног фотографског материјала, избегавајући стереотипне путописе у форми фото-стрипа, ауторка конструише апстрактне временско-географске колаже. Она елементе ових геометријски правилних колажа комбинује користећи све расположиве контрасте: светло–тамно, топло–хладно, интензивно–бледо, оштро–мутно, натрпано–минимално, чисто–прљаво… Али на крају процеса рада присутно је упаривање сличних и хармоничних елемената. Неуобичајен формат, екстремна пропорција сугерише кретање фотографске камере, али наглашава и правилне временске интервале њене активности.
Коначно, појединачни радови својим међусобним односом у галеријској поставци прерастају у нешто што можемо сврстати у домен инсталације. Одлазећи на менталне екскурзије, Марија Петковић залази у једва видљиве међупросторе различитих медија и са тих се путовања враћа доносећи ванредна искуства.