Изложба клавијатурних инструмената

Тумачење изложбе сваког радног дана у подне. Аутор изложбе: Кристијан Бјелановић, градитељ чембала и оргуља.

Клавијатурни инструменти, као што и само име говори су музички инструменти који се свирају уз помоћ клавијатуре – висина тона који изилази из инструмента побуђује се уз помоћ механизма клавијатуре, којом га прстима или ногама уметник (свирач) производи. Клавијатура служи да извођач контролише и динамику, артикулацију, фразу, те остале елементе експресије у зависности од дизајна и могућности инструмента.
Клавијатурни инструменти се деле у две типичне категорије: жичани инструменти (клавир, чембало, клавикорд…) и дувачки инструменти (оргуље, хармонијум, регал, хармоника…). Осим тога, постоје и клавијатурни инструменати које сврставамо у ударачке (челеста, карилон…), али и неакустични инструменти као што су варијације електричних оргуља, синтисајзера и клавијатура које имитирају звук клавијатурних инструмената или креирају потпуно нове инвентивне звукове.
Разлика која дефинише концепт историјског инструмента и аутентичног извођења све присутнијег на музичкој сцени подразумева коришћење историјских инструмената или нових инструмената прављених у стилу историјских (копије верне оригиналима), који би нам најприближније приказали звук који су композитори тог времена имали и за какве инструменте су писали музику.

Изложени инструменти:
1. Клавикорд, реплика рађена према оригиналу Кристијана Готлоба Хуберта, Немачка 1784
градитељ: Фелдберг Вејл, Енглеска, 1978; љубазношћу МШ Јосип Славенски

2. Клавикорд (у изради), Арт Децо стил, реплика рађена према оригиналу Кристијана Готлоба Хуберта, Ансбах, Немачка ц. 1780
градитељ: Кристијан Бјелановић, Србија 2013.

3. Оттавино спинет, реплика рађена према оригиналу анонимног градитеља из 17. века
градитељ: Холгрен, Шведска ц. 1980.

4. Оттавино спинет, модерна верзија спинета
градитељ: фирма Неуперт, Немачка, 1980; љубазношћу власника Арпада Печварија

5. Спинет, модерна верзија
градитељ: фирма Сперхаке, Немачка, 1976. (рестауриран 2005, Кристијан Бјелановић), љубазношћу Ансамбла Ренесанс

6. Италијанско чембало, реплика рађена према италијанским оригиналима 17. и 18. века
градитељ: Герит и Хенк Клоп, Низоземска, ц. 2000; љубазношћу Макрис фондације и власника Предрага Госте

7. Фламанско чембало, реплика рађена према оригиналу Андреаса Рукерса, ц. 1640.
градитељ: Марио Бјелановић, Србија, 1978. (рестауриран 2007, Кристијан Бјелановић)

8. Фламанско чембало, реплика рађена према оригиналу Андреаса Рукерса, ц. 1640
градитељ: Ендрју Вудерсон, Енглеска 1989.; љубазношћу МШ Јосип Славенски

9. Франко-фламанско чембало, реплика рађена према оригиналима Хемша, ц. 1751.
градитељ: Марио Бјелановић, САД, 1982; љубазношћу власника Кристијана Бјелановића

10. Регал, преносне оргуље са језичцима
градитељ: Марио Бјелановић, Србија, ц. 1980.

11. Портатив, преносне оргуље са једним регистром
градитељ: Густаво Занин, Италија, 1974; љубазношћу ансамбла Ренесанс

12. Челеста
градитељ: фабрика Мустел, Француска, ц. 1939; љубазношћу Београдске филхармоније

13. Хармониум, преносни инструмент са језичцима
градитељ: Фабрика Котикиевиц, Аустрија ц. 1925.

14. Континуо оргуље, модел Ц-180, преносне електронске оргуље са семплованим регистрима
градитељ: Фабрика Роланд, 1995; љубазношћу власника Предрага Госте

15. Бечки клавир, модел Мињон, бечка механика
градитељ: Браћа Штингл, Аустрија, ц. 1920; љубазношћу МШ Петар Коњовић

16. Клавинова, електронски клавир
градитељ: фабрика Јамаха; љубазношћу МШ Петар Коњовић

17. Пијанино, модел Мињон
градитељ: Zeitter & Winkelmann, Немачка