Izložba PORODIČNA FOTOGRAFIJA

Grupna izložba Porodična fotografija, svojim opštim nazivom teži da ukaže na različitost ne samo pristupa temi porodice već i na konstruisanje i čitanje pojma sećanja u širem smislu.

U duhu vremena koje preispituje odnose javnog i privatnog, položaj i značaj porodične fotografije se takođe izmenio. Od zbirke fotografija upakovanih u albume koji se pokazuju gostima do živog objavljivanja fotografija na društvenim mrežama, porodica i kompletan život porodice je postao predmet opšteg interesovanja. Ono što, međutim, umetničku produkciju u ovoj oblasti čini naročito zanimljivom jeste specifičan odnos autora prema samom radu, bilo da se radi o arhivskim fotografijama, nasleđenim od strane porodice, ili o sopstvenom delu.

Grupna izložba Porodična fotografija, svojim opštim nazivom teži da ukaže na različitost ne samo pristupa temi porodice već i na konstruisanje i čitanje pojma sećanja u širem smislu. Upravo je medijum fotografije zahvalan za ovaj vid eksperimenta, jer u isto vreme predstavlja svesnu konstrukciju realnosti, kao i artefakt koji inicira novu rekonstrukciju prošlosti. Fotografija biva prepoznata kao dokaz, kopija stvarnosti koju dożivljavamo kao sećanje ili njegovu zamenu. Ipak, i sama tema sećanja danas biva sve više problematizovana, ne samo u kontekstu umetnosti ili u odnosu pojedinac-društvo, već i na nivou novijih naučnih istraživanja memorije i sećanja koja afirmišu shvatanje da je svako sećanje – rekonstrukcija sećanja koju u momentu prisećanja stvaramo. Iako su filozofske osnove ovakvog razmišljanja davno uspostavljene, sećanju se u društvu daje aura istinitosti, jer u krajnjoj liniji može služiti kao dokaz na sudu. Ono što je jasno jeste da se princip nedodirljivosti sećanja polako menja, od naučnih krugova prema društvenim praksama – brojne presude zasnovane samo na svedočenjima su već oborene, pre svega u SAD, nakon radova E. Loftus koja je dokazala fenomen lažnog sećanja – pojave da pojedinci mogu da imaju iskreno sećanje na događaje koje nisu iskusili. U kontekstu fotografisanja porodice, koji je sam po sebi jako ličan, ovaj proces stvaranja i čitanja uspomena naročito dolazi do izražaja kod samog umetnika, uzimajući u obzir njegovu emocionalnu povezanost sa temom. Fotografija posreduje lično sećanje, služi kao katalizator uspomena, ali istovremeno omogućava deljenje uspomena, pa čak i samog sećanja sa okolinom, što u posmatraču može da izazove istovremeno približavanje autoru i temi, ali i odbojnost, zato što je uvučen tako direktno u lični svet kojem oseća da zapravo ne pripada.

Darko Stanimirović, Luka Knežević-Strika

Kustosi/ Autori projekta: Luka Knežević-Strika, Darko Stanimirović

Projekti i autori predstavljeni na izložbi:
Anja – Svetlana Mijić, Jelena Mijić, Anđelija Mijić, Luka Knežević-Strika
Genogram – Davor Konjikušić
Don – Darko Stanimirović
Porodica na izložbi – Isidora Nikolić
Recipročna greška – Slobodan Stošić