Ликовна галерија – Три боје црвене // Галерија Артгет – Ко смо, где смо? // Галерија Подроом и ПОП УП простор – Офсајд/ Уметност у недозвољеној позицији
Отварање изложби 3. јула у 20 сати
Ликовна галерија
ТРИ БОЈЕ ЦРВЕНЕ
Идеја изложбе: Божица Рађеновић Уметнице: Божица Рађеновић (Канада), Весна Перуновић (Канада), Оливера Парлић (Србија) Кустоскиње: Гордана Добрић, Славица Попов, Нела Тонковић
Тематска изложба 3 боје црвене која се бави хроматским, естетским и симболичким вредностима црвене боје као једне од доминантних на палети ликовног стваралаштва кроз историју уметности, реализује се на предлог вајарке Божице Рађеновић, која већ више од двадесет година живи и успешно делује на савременој визуелној сцени Канаде. Божица Рађеновић се представља серијом цртежа Солутион/Могућност чије су контуре фигура дефинисане вуненом пређом а које су послужиле као скице за истоимени перформанс, и скулптурама рађеним у меком материјалу. На овој необичној поставци своја дела излажу и мултимедијална уметница Весна Перуновић, која долази такође из Канаде, представља се инсталацијама и објектима рађеним у комбинованој техници дрво, метал, црвене нити. Београдска вајарка Оливера Парлић, професорка на ФЛУ-у у Београду, на одсеку скулптуре, излаже неколико објеката и реди мејда из продукције 2011-2013. Иако се три ауторке представљају у медијима цртежа, скулптуре у дрвету, објеката исплетених од вуне, инсталација итд, у њиховом стваралаштву карактеристична је употреба црвене боје коју користе и третирају у свом раду на различите интерпретативне начине – од употребног значења црвеног пигмента у хроматском и естетском контексту, користећи симболички регистар црвене боје, па све до родног и идеолошког искуства ове боје.
Галерија Артгет
МАЈА ШИВЕЦ И ГЕЗА ЛЕНЕРТ, Ко смо, где смо?
Изложба Маје Шивец и Гезе Ленерта има за тему наго људско тело. Дијалог између њих се с једне стране огледа у мушкој и женској позицији посматрања, а са друге у разлицитим ликовним околностима у којима снимају своје фотографије (ентеријер–екстеријер, природна – вестачка светлост, крупнији – шири планови). Веза међу њима се најконкретније очитава у непосредној комуникацији коју успостављају са моделима.
Галерија Подроом и ПОП УП простор
ОФСАЈД / УМЕТНОСТ У НЕДОЗВОЉЕНОЈ ПОЗИЦИЈИ
Уметници: Бојан Бем, Марко Црнобрња, Урош Ђурић, Ана Хушман, Здравко Јоксимовић, Омер Али Казма, Зоран Насковски, Славимир Стојановић, Милош Томић, Драган Живанчевић.
Пре две године Културни центар Београда формирао је Колекцију Октобарски салон, збирку радова које су уметници поклонили. Међу њима налазе се и радови на тему фудбала. Даљим истраживањем испоставиће се – не случајно – да је листа визуелних уметника који у својим радовима користе фудбал као медиј импресивна, и по садржају и по обиму. С друге стране, изложбе савремене уметности посвећене овом спорту, и код нас и у свету, ретке су, па ова диспропорција на најбољи начин илуструје „елитистички“ однос према фудбалу.
Повод за изложбу Офсајд/Уметност у недозвољеној позицији јесте Светско првенство у фудбалу 2014, планетарно лудило које ће током свог једномесечног трајања у градове у којима се играју утакмице довести три милиона људи! Очекује се да ће од 12. јуна до 13. јула заљубљеници у фудбал у Бразилу потрошити 11 милијарди долара!
Спознаја тајне глобалне популарности ове не превише маштовите и још мање компликоване игре приближиће нас разлозима интересовања уметника за њу. Најједноставније је рећи да је фудбал „метафора живота“. Али на који начин? Није ли то свака игра у којој се добија и губи? Изложба не би правила паралелу између фудбала и уметности са становишта естетског феномена већ би кроз избор уметничких радова и пројеката у којима се фудбал јавља као метафора за моћ, новац, идентитет, конструкције националне културе и родне политике, манипулацију и стратегије, идентификацију са идолима, понашање масе … представила различите друштвене теме и феномене. Изабрани и изложени радови уметника били би необавезан оквир за основне премисе у размишљању о могућој вези између фудбала и уметности, полазиште за бројне интересантне теме за разговор и текстове у публикацији позваних аутора Ивана Ергића, Бранкице Станковић, студијски текст о естетици спорта слованачког филозофа Лев Крефта.